Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

360 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Али, велика већина грађана од реда, стала је у одбрану његову, и он се вратио из Призрена оправдан, при свем том што је, у то време, био валија, познати бугарски плаћеник, Абдураман паша.)

Међутим, ако бугарска агитација није ништа могла учинити у самом Куманову, чинили су догађаји, који су се збијали у околним градовима; учинили су, сасвим безначајни случајеви и лични сукоби између самих кумановаца. Они су и довели у Куманову до расцепа на Патријархисте и Ексархисте, пре но што је учињен јак притисак пред сам истиљам. Из разних личних и породичних сукоба изродиле се странке: Икономова и Поп Нешина, које су, после краткога времена, постале две странке општега значаја за Кумановску Област: патшријархиска и ексархиска парта. Како, у то време, још није било ексархиског владике у Скопљу, ексархиска струја се обрати велешком митрополиту, и стави се под његово крило; умешају се Турци мештани, једачи и глобаџије, а власти су овој струји, као и свуда, ишле на руку, и та је парта почела јачати. |

Под тим околностима је вршен у Куманову и истиљам. Вршиле су га турске власти и ексархиски пријатељи.)

Поред свега тога, што је истиљам испао у корист Ексархије, а због тога што, до 1874 г., није било у Скопљу ексархиске хијерархије, ексархисте у Куманову нису могли добити ни ред у кумановској цркви. И око тога се водила очајна борба. Упућени из Цариграда, а потпомогнути државним властима и Турцима мештанима, ексархисте у Куманову нису презале ни од каквих средстава и клевета, само да дохакају патријархистима. Дошло је до прегањања пред валијом у Призрену),

1) Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија, 1, с. 506—507. >) Утврђено је, да су власти у Куманову и околини измамљивале од

необавештених народа глас за Ексархију. — Фетах Зајим, плаћеник Ексархије у Куманову, пред целим меџлизом би стављао сељаку, који треба да ла свој глас: „Грк ли си Ши брер“ — „Несам Грк, Господар“, био је свакога

сељака одговор, а Фетах Зајим би се обрнуо ћатипима који су водили списак гласача: ГТишште булгар милет. По затуреним селима нису власти ни питале народ, и Турци, којима је цепање народа било мило, правили су од истиљама шалу и испитивали сељаке: /70 паламара ли ће или по ексера, како су многи сељаци звали Патријаршију и Ексархију. Јер, нити су знали о чему се ради, нити су могли лако изговорити име Патријаршија и Ексархија.

5) Од 1872 до 1874 г., два пута су позивани у Призрен на одговор по осам и по једанаест првака Срба — патријархиста.