Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 361

Српска је школа била стално претресана; претрес је вршен и у самим црквама: да се-пронађе српска муниција. Ексархискифагенти су двапут обијали цркву ноћу: да се покраду црквене утвари, и онемогући служење у цркви ит. д. Па, ипак, ред у цркви, своју недељу, добили су ексархисте, тек, по доласку ексархискога митрополита у Скопље, Доротеја, г. 1874.

Какве су школске прилике, у ово доба, владале у Кривој Паланци, Кратову и Кочану, видели смо у Ш одељ. Црквено, пак, питање у тим областима кретало се, уопште, каону осталим местима у Скопској Епархији, у коју су и сама она улазила.) За агитацију бугарске организације, прилике у овим мањим градовима биле су повољније но другде у Епархији. При свем том, већина становништва, и у овим градовима, изјаснила се за Бугарску Ексархију тек при крају 1800 шездесетих година.

Што се тиче самога града Штипа, словенизам је у њему давно био у надмоћности над грцизмом. Видели смо (одељ. Ш), како се у овом граду, до 1863 г., развијала словенска школа манастирскога, и новога српскога, метода. — По одласку Ђорђа Милетића из Штипа, г. 1863, у Штипу је главни учитељ био Василије Димитријевић (2)5) Не зна се тачно ни колико је Василије био учитељ. Питање је, да ли је био само три месеца, као што мисли Јорд. Иванову).

7) У Кривој Паланци, на пр., борба противу Патријаршије распламтела се тек у фебр. 1870 г., откако митрополит Пајсије није дао позајмицу паланачком митрополитском намеснику, Хаџи поп Алексију, за зета му. — У архиви Скопске митрополије нађено је писмо овога намесника о овој позајмици, (Оригинал је у мене). А у Паланци се зна, да је поп Алекса, чим је пропао са овом позајмицом, почео агитовати против митрополита Пајсија и Патријаршије. 8) Јорд. Иванов, СЂверна Македонил с. 361. — „Слљдо Милетича u единљ другђљ србски емигрант, Васил, кошто учшпелсшвувалђ само 3 мтрееци прњзађ 1863 2...“

Не зна се позитивно да ли је овај Василије био српски емигрант, па, ипак, изгледа, да је и он био српски емигрант, као што је, по бугарским писцима, био и сам Милетић (в. стр. 361). — У Држ. Арх. — Мин. Просв 1866 г., има трага од молбе Василија Димитријевића, којом је молио за учитељско место –- пошто је четири године био учитељ у Старој Србији. Ако је то Василије, који је учитељевао у Штипу, 1863 и 1864 г., он је био родом из Градачца у Босни.

8) На пом. м. с. 361.