Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

364 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

О црквеном питању у Скопљу, бугарски су писци доста писали, Као у већини случајева, о приликама у нашим јужним областима, многи су од њих само преписивали један од друтог. Од свих бугарских писаца највише је, 0 овим приликама, писао њихов истакнути писац, покојни 8. А'нчов.) С тога, што је В. К'ичов највише о томе писао, с тога је он, по ономе шта је о овоме, све, писао и најнегативнији од свију њих. Уздржавамо се, да речемо, али, од свега онога што је В. К'нчов о томе писао, једва да је тачно 102. Није овде место, да то доказујемо, па ипак ћемо изнети, нешто, од онога што се односи на црквено питање.

Није тачно В. К'нчова тврђење, да се никада у Скопљу није могао развити грчки утицај“); нити је тачно, да је митрополит Хаџи Захарија“) био скопски митрополит, и да је био родом из Скопља“); нити је тачно да су скопљанци, 1800 тридесетих година, тражили за митрополита ондашњег скопског иконома Димитрија“); нити, да је митрополит Гаврил

1) Градљ Скопие — бблешки за неговото настошце и минжло.. Софил 1898.

=) Деликатност овога питања означили смо и до сада. Пок. К'нчов га је сасвим погрешно схватао.

5) Тенденциозно В. К'нчов Хаџи Захарију назива Захаријом, и ако пише да је он био митрополит у Призрену. И није тачно, да је Хаџи Захарија био митрополит Скопске Епархије. Зна се, да је био старешина манастира Високих Дечана до 1818 г., па да је, отуда, пом. г, дошао на катедру Призренске Епархије, на којој је, дотле, био митрополит Јанићије. На том је положају Хаџи Захарија и умро, у Призрену, 15 марта 1830. (Ив. С. Јастребов,

Споменик Срп. Краљ. Академије ХД, Џ р. 81, с. 35; — Податци за историју... с. 85; — М. С. Милојевић, Путопис... ЈП, 192 —198; — М. 5. Милићевић, Поменик и т.,д., с. 759—761; — Љуб. Стојановић, Стари српски Записи

бр. 9188 и др.).

4) Исто тако тенденциозно је В. К'ичов забележио, да је Хаџи Захарија родом био из Скопља, док је, по пом. писцима, био родом из с. Винца (на Пчињи) у Кумановској Области (8. А'нчов, Македонна... с 215).

>) Све што се, сада, о овоме иконому Димитрију пише, продукат је маште и тенденције. В. К'нчов је мислио, да докаже, да је у Скопљу, од вајкада, цветала само словенска идеја, па је ударио и у овакве измишљотине. Да ли је В. К'нчов мерио речи, кад је писао, да иконом Димитрије, 1800 тридесетих и четрдесетих година, никако није служио грчки. Како је тај човек могао бити иконом у доба, када, по самом В. К'нчову, што је, иначе, тачно, скопске владике нису знале словенски, и да су служиле само грчки... Како би Патријаршија, све и да би желела примити кандидацију овога иконома за скопскога митрополита, могла то учинити, кад овај није служио грчки. Јесте у Скопљу, све до пре 80 г., било сачувано сећање на иконома Димитрија врло