Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 365-

(1833—1842) изјављивао да је и он Бугарин, и да му је мајка. бугарка"), нити, да је Хаџи Трајко, првак скопски, 1800 тридесетих година, с првим људима из Скопља, тражио митрополита бугарске народности, и да је он и зачео у Скопљу антигрчку партију, која је била противу митрополита Грка.)

живо, али се, у исто време, зна и то, да је величина тога свештеника зависила од воље и расположења његових митрополита. Од 1830—1882 г. живео је у Скопској Епархији још један иконом Димитрије. То је био кумановски иконом Димитрије. И код њега су владале домаће прилике какве В. К'ичов наводи за скопскога иконома Димитрија; и овај је био удов још од 1846 г.; по спољашњости врло импозантан човек; најбогатији од хришћана; служио је у цркви „као владика“ и т.д. После сваке његове службе у цркви, а служио је по три четири пута преко године, под утиском његовог чинодејствовања, многи су у његовој околини резоновали, да би могао бити и епископ и митрополит, Међутим, и ако је знао грчки, и опште уважен у грађанству, све се оно лепо резоновање о њему свршавало као лепа жеља. — Тако је било и са скопским икономом Димитријем.

Поред свега тога, има сачувана четири грчка писма, која је скопски иконом Димитрије потписао грчки. Сачувана су у архиви скопске митрополије. Оригинали се налазе код наследника Томе Ставридиса Ми ћемо их саопштити на другом месту.

') Митрополит Гаврил је, по времену, први митрополит скопски, о коме су још памтили неке ствари стари људи у Скопској Епархији, од којих је, неке, и В. К'ичов затекао у животу. О ранијим митрополитима у Скопљу нико ништа није позитивнога знао ни од старих људи, који су живели и после 1890 г. По казивању старих људи, и по писаним податцима, митрополит Гаврил је први скопски митрополит, који је много учинио за православље; он је први, и енергично, настојавао, да се остваре привилегије за православну хришћанску цркву у његовој епархији. Њега је народ упамтио као неустрашива мштронполшта; њему, и његовој енергији се приписује подизање највећих, и најлепших, цркава у Скопској Епархији (Годишњ. Н. Чудића, ХИТ, с. 383; — Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија, П, с. 400—408). — Упамтио сам, како је кумановски иконом Димитрије често Говорио, да нема више митрополита, какав је био митрополит Гаврил, и да нема учитеља какав је био Гаврил кратовац. Опште је казивање старих људи, о митрополиту Гаврилу, да је био прави делија; да је јахао бесне коње; да је, на путу, носио грађански, трговачки костим: чакшире, калчине, чепкене, дебеле појасеве са силајем, са кубурлуцима на седлу и сабљом о бедрима .. По казивању старих људи, најизразитији Грци митрополити скопски били су Гаврил и његов прејемник Јоаким. Према томе, речи, које В. К'нчов ставља у уста митрополиту Гаврилу: да му је мајка блгарка не би се могле примити да их је могао изговорити митрополит Гаврил, и кад се не би знало ко их је од сколских митрополита, и кад, изговорио. Те речи, и нешто више, изговорио је митрополит Пајсије, 1868 г., кад је, по сплеткама бугарске организације требало њега бирати за првога ексарха. Споменули смо тај случај.

8) По времену, Хаџи Трајко. је био међу првим у ХЛ в. изданцима словенскога насеља у Скопљу, које се подигло на висину, на коју, с разлогом