Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 397

У Хлерину (у битољској нахији) помагана књигама од 23 дец. 1871 г.

У Тешову, такође од 22 дец. 1868 г.

У Церу (охрид. нахији) такође од 20 окт. 1870 г.

У- Црној Трави (у врањској нахији) отворена 20 окт. 1867 год.

У Чучеру (у скопљанској нахији) отворена децембра 1566 г., а помагана књигама од окт. 1868 год.

У Чисшој Пречисшој манастиру (у кичевској нахији) помагана књигама од 5 маја 1878 год.

У Чистој Пречистој манастиру (у охридској нахији) такође од октобра 1870 год.

У Шести — Габору (у пиротској нахији) помагана књигама од 5 маја 1873 год. а отворена 25 јануара 1868 год.

У Штави (вучитрнске нахије) помагана књигама од 23 дец. 1871 год.)

Што се тиче уџбеника, у тим новим српским школама, били су исти они, из којих се, у оно доба, учило и у школама у Србији. Говорили смо о неподесности њиховој за наш просветни и национални задатак у неослобођеним областима.

5) „Српство“, година П, бр. 12 и даље, Овај је списак саопштио Милош С. Милојевић, који је најпотпунији, требало је да се зна у којим је местима била каква школа. Међутим, списак овај није тачан утолико, што у њему има места, у којима је нове српске школе било далеко пре 1870 г. Према томе, ов0 је списак оних школа, које су отворене или појачане српском наставом тек од 1868 г. А има још један списак школа онога доба. То је списак који је Јов. Ристић саопштио у 1 књ. својих Спољашњих одношаја.... с. 281 - 287. Наравно, званична документа из тога доба још нису свима, бар мени не, приступачна, и не може се с њима вршити упоређење. Али, колико сам ја ове прилике упознао, имам убеђење да је списак, који је Ристић саопштио, непотпун, као што је овај који је Милош С, Милојевић изнео претеран. Јер, докле ја знам, из свога сазнања, да се г. 1874 и 1875 у кумановском манастиру Матејчи учило и из нових сриских уџбеника; — дотле тога места нема у списку Јов. Ристића. — Учитељ у том манастиру био је чувар манастира, /700 Ђорча, који је, у младости својој, живео у Србији. Био нам је сусед; кадгод би долазио у Куманово, долазио је у нашу кућу; ту су му доношене српске књиге или из куће Цветана — Цаке — Папуџије или из Белогрчког хана, где су биле сакривене од бугарских шпиуна. У Ристићевом списку има место Матејча, али ту он мисли на нишко село Матејевце,

Овако исто знам и о другим местима, којих нема у Ристићевом списку.

Претераност Милоша С. Милојевића види се и по неколико имена у списку, од којих нека, као места, и не постоје, на пр. места: Преспа, Мориова, Бешево и др. И ако је наша просвета струјала и по областима на истоку од Србије, питање је да ли је српске школе било у местима у тим областима која се налазе у Милојевићевом списку.