Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

-398 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Списак уџбеника начинио сам по уџбеницима, које сам нашао у кући поп Негрија Нововића, бив. учитеља у с. Лукову у оридском Дримколу. Намерно сам узео ово место, териториално, на крају нашега рада у оно доба. Ово су уџбеници из којих се онда учило по мањим сеоским школама:

Мали Земљописђ за основне србске школе у Б. 1866.

Малвти Катихизисљ за основне србске школе у Б. 7868.

Краткји молитвословђ во употребленје учашјаса 1оности У Б. 1869.

Мала српска граматика за основне српске школе у Б. 1869.

Прва знања за основне школе у Б. 1870.

Писмени састави за основни српске школе у Б. 1870.

Друга читанка за основне српске школе у Б. 1870.

Словенски буквар за основне српске школе у Б. 1871.

Историја српског народа за основне српске школе у -Б. 1871.

Рачуница за основне српске шксле у Б. 1871.

Мала црквена историја старог и новог завета у Б. 1872.

С благословом архијеп. београдског и све Србије митрополита господина Михаила.

Упутство у практичном рачунању за учитеље почетних школа у Б. 1872. — [ део, по методи Гредбовој, написао Сима Милојевић учитељ.

Драгачевац, Српски народни календар за 1873. Издао и уредио Милан %. Станић у Б.)

У свима градским школама, било је много више уџбеника. Готово у свима градским школама, између осталога, учио се и француски језик. Велика се пажња обраћала на рачун, кореспонденцију и остале писмене сасшаве...

Да се јасније види како је црквена борба текла, у вези са школским питањем, и где је какво црквено и школско стање држало, прећићемо, редом, само неколико области

1) Колико се види из писаних података, које смо раније навели, увек су у јужне области слати уџбеници, који су се, у односно доба, и у Србији употребљавали. Међутим, Милош С. Милојевић, свакако срдит на меродавне кругове, који нису, у ово доба, довољно поклањали пажње школама у сним странама, о уџбеницима је писао: „Кад буде могуће списати све муке ин патње око џањкања и мољакања за оно нешто народинх буквара и штица, који се нису могли продати сапунџијама, бакалима, алваџијама и т.д. што су разрезани, и изишли из употребе у нашим школама, видеће се: како је све H све у овој земљи одбијало од себе, гурало га у туђинштину, као да је од ове плаћено“ (Српство, год. 111, с. 85).