Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

420 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ.

метода и псалтове по црквама и новом српском школом погођено било је материално установљењем школе модерног метода. Стршеновци су били лишени лукративних прихода, бачени у позадину, и ограничили се на свој бојаџиски занат. Против Илије се устремио био и ондашњи старешина манастира Пречисте, онда још млади, Козма, потоњи епископ Кичевски. У то време, Козма још није био уз Ексархију, и Илију, само лично, није трпео. Да нађе разлога за народ, Козма је почео Илију изоблачавати, да не држи посте, да не долази у цркву, и да не зна црквени ред.

И због тих клевета је, Илија, са женом, 1872 године, оставио Кичево.

На место Илије дошао је онда Петко Николић са женом Анастасијом. Петко је родом из Врања. У Београду је свршио четири разреда гимназије и Богословију; оженио се ближњом рођаком Стеве Д. Поповића. И жена му је била учитељица. Њих двоје још више су унапредили српску школу у Кичеву, и уживали општу симпатију. Остали су тамо до 1874, па се онда вратили у Србију. Вратили су се, што им плата није уредно издавата. Обоје су и сада живи и живе у Београду, Ђевђелиска улица. Петка, и жену му, заменили су у Кичеву Љубомир Павловић (Павић) и жена му Јулијана. И Љубомир Павловић је био родом из Босне. Већ смо га, као учитеља, нашли и у другим местима у оним странама. После Павића, главни учитељ у Кичеву био је Кузман Баџовић. Са њим је била учитељица и жена му Јелена-Ленка. Са Баџовићем је био учитељ и Коцур Михаиловић, родом кичевац. Коцур је потоњи Коста М. Ћурчић). Он је ученик Илије Спасојевића. По одласку Баџовића из Кичева, 1876 године, Коста је био једини учитељ у Кичеву. Он је српску школу држао и за време Српско-турских ратова 1876—78, па је и сам прешао у Србију. И сада живи у Београду, у ул. Дубровачкој, бр. 33)

7) Суд Општине Кичевске, под бр. 3785, од 28 новембра 1914, уверава, да је заиста Коста М. Ћурчић из Кичева у години 1876, 77, 78 и 79 био српски учитељ у Кичеву ида је се као Србин борио за Српство, ширећи просвету Српства под турском владавином са велнким напорима и матерналним жртвама. — Суд овај уверквши се преко многих старих људи грађана ове варошице (даје му сво уверење). Председник Суда Влад. Перовић, кметови: Наћа Н. Ћурчић, Анђелко Н. Бунгуровић“.

2) Податци о овој школи, које је навео Ив. Иванић (на пом. с. 313—814) потнру се једни с другима. Ја сам се старао, да се ово стање утврди како по писаним податцима, тако и казивањем г.г. П. Николића, Косте М. Ћурчића,. пок. К, Баџовића и др. људи у Кичеву.