Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

28 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

нашим јужним областима, тражио је од српске црквене управе, да се, шта више, и у Србији конфискује Обрадовићева књига „Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића“) А шта је било са оним српским књигама, на лицу места, оним у домашају грчких црквених власти и Грка уопште, може се лако појмити. Или, колико би српске школске књиге, у којима је било песама: Бој на Косову, Васојевић Стево и др. уживале заштиту грчких владика под Турцима и турским властима. Уколико се више, од 1800 тридесетих година, укорењивала у јужним нашим областима српска настава, утолико су Грчке црквене власти биле активније противу српских школа. Да, бар привидно маскирају своју злу вољу противу народних школа своје пастве, грчке владике су се ограничиле на учитеље из Србије и Војводине. — И ако не ин за јужне, а оно за Косовске пределе и из 1850 г. имамо сачувану наредбу Васељенске Патријаршије и Порте да се не узимају за учитеље људи са стране „пашапортлије“, већ само доморотци.“)

') По овој ствари, обратио се ондашњи васељенски патријарх митрополиту Србије; упутио му Синодалну представку и тражио његову интервенцију код надлежних српских власти: да се та књига код наших правоверних конфискује. У смислу тога Синодалног писма, архиепископ београдски u „иатрополшт Србски, Петар Јовановић, под 6 јуном 1842 г. ЕМ 448, писао је Министру Просвете писмо ове садржине: „Еегова Светост Патријарх Цариградски Антим, под 19 прош. месеца послао ми је Синодално своје писмо тог садржаја, да је Свјетјејшем Синоду до руке дошла књига Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, у којој су нека против ученија православне цркве умствованија изражена нашла се н из тог презренија захтевао је од Мас, да би ми, известивши се о количеству печатани речене књиге егземПплари, исту као на развратност клонећу се из употребленија код наши правоверни искључили,“

Митрополит дели мишљење Патријарха и моли Министра Просвете да ане на пут распространенију ове књиге својим начином. А Министар Проете није усвојио ово гледиште Патријарха ни Митрополита о овој књизи | ) на страну Д. Обрадовића (Лрж, Арх. — Регистар Мин. Просвете 1842 2).

=) „Парвен милостно Божјео православињи архгепископљ сваторашк! призренскти и сканрепски и едсархљ горта мис.

„Пррвацима свих редова н занимања у епархији наредио је... „Знано да ви је јако ест повелђние Христове велнке свјате церкве и нашега пресвјет лога и самодержавнђишаго царја Султан Абд5л Меџита нашега господара Бо: да га поживи на многа лета. Јако учитељи по школама ђегођ уче децу благочестивих и православних христијанах да буду учитељи раја нашего цара а не од Друге нацие ни Ппашапортшлије; повелеваем Да изаберете у вашу православну школу учитеља који ће бит царева раја н још ви повелеваем да жаснете из ваше школе сву латинску децу и да латинске књижице ког

1 CB