Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 26

7

У сукобу између грчких владика и Грка с једне, и српске наставе и просвете, с друге стране, играо је улогу још један узрок. То је била црквена арија. — Са све јачим струјањем. српске просвете у оним странама и са све изразитијом словенском службом, све је више наилазила, у прво време онога периода, само у севернијим местима, и србска арија“). По укинућу Пећске Патријаршије, г. 1766, а са угнездавањем. грчке хијерархије у границама патријаршије и увођењем, ма и делимично, грчке · службе у црквама, вратила се и грчка. арија и у крајеве, у којима се народ није могао лако одвићи од своје аршје, ма да су, у основи својој, обе арије једнаке. Још заоштренија је била борба због овога црквенога појања. у крајњим нашим јужним областима, у онима, које су улазиле у границе територије Оридске Цркве, и докле је постојала. наша Пећска патријаршија. У тим нашим на југу крајњим. областима није никада ни певана српска већ грчка арија. Стога продирање српске арије, нарочито у оним странама, ишло је врло тешко и врло спорог»). уче православна деца макнете из школе и да их ставите на „едно место док ја тамо дођем, а деца православна нека уче свој језик и закон...“

У Призрен 30. маја 1850. г.

У спроводном писму овога митрополита од истога дана, првацима Скалдарским, између осталога о школи и учитељима, стоји и ово:

„=. Молитвено јављам ви и препоручујем, да знате ево пратим тамо: два писма, једно је опште народа за поради 'школе и Даскала; Даскал Да: има бшт цара нашега раја и узети арачинску књигу (плаћа порез) да има ставиши у вашу школу учишеља другога који ће бити раја зашто такво повелеције царево по свему царству и Тако је и церква велика заповеДила. Учитељи да буду раја, а не неке пашапортлије... У Призрен 30 маја 1850 г. Потпис грчким иницијалима. И. С. Јастребов (Податци за историју српске цркве с. 76 –77.

) Под српском аријом и на овом месту разуме се оно цоквено певање које је из Србије непосредно одношено у оне стране наших зема а под Туршима и под грчком хијерархијом. Стога што се. унеколико, разликовало од ондашњега грчкога црквенога певања, а преносило се из Србије, прозвато је сраска арија. Међутим, по стручној оцени те две мелодије, грчка и српска, у основи су исте. Примајући хришћанство од Грка, српски народ примио је Од њих и црквену мелодију. (Ст. Новаковић — Старинско црквепо певање Караџић : год. 1900 с. 57). У току времена, ранијих векова, та грчка мелодија у српскоме народу модификовала се и створила се ин српска црквена мелодија. Нагађа се, да је српска прквепа мелодија постала још у средњем веку. Па стварање те мелодије утицала је мелодија световних народних песама Др. Јов. Хаџи-Васиљевића — Годишњица Н. Чупића ХХХУ, с. 121 идр).

7) Успех српске арије у земљама под грчком хијерархијом зависио је од способности певача, који су је проносили, и од тога, што су се противу те