Prosvetni glasnik

кречеву и мало ће се блатом пзлепити и замазати опала места, иа ће на томе остаги. Нужио би било да г. Мивистар изволи наредпти, да се у почетку школске године зграде прегледају. Тај преглед да изврше: окружии лекар, инжињер и још које лице, на која школа не буде оправљена као што треба, да се нареди оправка одмах, па ако се то не изврши, да се школа затворп. Ја сам уз пут јављао среским и окружним начеоницима за неке трошае и рђаве зграде. Услед тога је окружни начеоник руднички отишао у општину брезапску (срез црногорски) н настојавањем његовим, месног свештеника и других лица, решено је око Пегрова-дне да се нова школа подигне, која ће морати бити готова за годипу дана. Док та нова зграда буде готова, наређено је да се стара оправи и ондашњи људи молили су ме, да представим г. министру њихову жељу да се школа не затвара за ову школску годину. Изјављујући ово г. Министру, част ми је напоменути и замолити г. Министра да школа брезанска још годину дана остане у исгој згради, ако се у неколико поправи да се у њој зимовати може. Према наведепоме као и према ономе што сам по школама нашао држпм да ми се неће замерити, што ћу у главноме неке мере предложити, које ће по моме личном уверењу бити од користи за нашу наставу, а то су: 1, Да настава у основним школама буде обавезна. На тај начин имаће свака школа довољан број ђака и пре би се дошло до мете, за којом тежимо а то је:дау народу буде довољан број ппсмених људи. 'Гада би и средње школе имале доста ђака и на избор. Само би се у крајњој мери ко могао изузети од школовања у основним школама, но и то да се регулише законом. 2, Да се установе повторне школе, које бп више зими но лети радиле. Кад би се то увело, онда не би било примера да ђак по свршена два или три разреда кроз неколико година заборави да чита и пише. 3, Да се само онда одобри да се где школа било основна или средња подигне, кад општине направе зграду, која ће одговарати нотреби. Ово је нужно за то да буде, што су многе општине привремеао сместиле школу у судницу општинску или у Другу ма каку зграду, док другу нову школу иодпгну па тако остало до данас. Да би се то избегло нужно је дакле да се прво зграде направе. 4, Да министарство нросвете свпма школама шаље научна средства као мапе, глобусе, књиге и Др.. а од оиштина за то да наплаћује. У нашим основпим школама једва ће се наћп по која м.чпа

друга сем Дежарденова, па с тога би нужпо било да чим изађе кака мапа илп ваљана књига, да је министлрство одмах пошље свакој школи, а општина као што рекох, дужна је да псплати. 5, Да се у сеоским школама ђаци хране заједнпчки о трошку среском или општипа, које сачињавају школску општину. Трошак би сносили сви грађани у тој онштини па и они, који деце немају. На тај начин сиротни бп се ђаци махом школовали, јер би се прирез по имућности наплаћивао и богатији би платио више а сиромашан мање. Ово би нарочито могло да се усвоји за школе, које су у пределима брдским. 6, Да се још тачније одреди старатељство школско и однос његов према школи, општини и државној полицајпој власти, на да се зна кога ће постићи истинска одговоркост и озбиљна казна, кад школа не бЈде имала на време својих потреба. Тада не би дошло до тога, да се школа зими распушта због немарности кметова, који неће у своје време да набаве дрва за школу. 7, Упис ђака у основне школе да врше у иочетку школске годипе онштинске власти под надзором државних власти. Сада се изговара полицајна власт на општинску а општине су научиле да увек имају наређења за сваку радњу, па тако се упис олако и вјјши , многа деца остају нешколована, а полициЈа за то одговара се па самоуправу општинску с тим да је новим законом општинским све то прешло на општине. 8, Да се тачно регулише, колику су накнаду у новцу дужне општине да дају у варошима и варошипама учитељима, у име огрева и квартира, јер онда би се избегле око тога распре између општина и учитеља. Давање пак квартира и огрева учитељима у натури, где за то нема оншгипске зграде, изазива код неких општинских судова таку шпекулацију, да се учитељнма дају врло лоши и рабатни квартири само за то, што су јевтини. 9, Иреглед основпих школа ако је могуће да буде не само на крају школске године него и у почетку т. ј. месеца Октобра или у ма које доба у току школске године. На тај начин видело би се благовремено да ли који учитељ ради или не ради, и онда не би случаја било, да ученици буду осуђени да проведу делу годину школску узалуд. 10, Да се нареди: да се у свима школама од идуће школске године предају нове метарске мере, али претходно да се за то пошљу упутства г. г. учитељима а у колико је могуће и саме мере. У свези са овим нужно је и то преиоручпти: да се ради по рачупици мањој, која је пре годину дапа печатапа за осповне школе у којој су сви примери удешени по новии мерама. Кад сам упитао зашго се не ради