Prosvetni glasnik

Р А С ГХ И С

Г. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА РЕКТОРУ БОГОС,ЛОВИЈЕ , УПРАВИТЕуВУ УЧИТЕ^ЉСКЕ Љ КО х ЛЕ И ДИРЕКТОРИМА ТИМНАЗИЈА, РЕА^ЛКЕ, НИ5КИХ ГИМНАЗИЈА И ГИМНАЗИЈСКИХ РЕА,ЛАКА

Госиодине, Законом о арофесорским исиитима за средње школе, ниже и више, која ва;ка од 1. Априла ове године, постављена је основа којом се даје јаче и поузданпје јелство за оцену опште и стручне научне снреме кандидата за наставнпчка места у средњим школама. Из историје образовања новпјих п напреднвјих народа потврђу.је се у већем пли мањем размеру значајна поЈава, да од добро уређепнх средњпх гакола зависи ноглавито успех н општега народног образовања и стручног научног развитка по Факултетима. Ако се у богословијама. учителским школама, гимназијама, реалкама, трговачким, пољско-привреднпм и занатлнјским школама не спремају добри, просвећени и за свој позив као људи пуно одушевљени свештеници, учитељи и грађани, бпће слаба корпст од основних школа и од свпју разноврсннх жртава што их земља онако једнодушно п обилато приносп ради наставе и образовања своје сеоске и варошке омладине, којој је намењепо да буде у материјалном и моралном погледу цвет и представништво грађанског, друштвеног и општинског жпвота. С друге стране, ако средње школе не би биле у стању, да према другом не мање важном задатку свом спремају ваљане и одабране приправнике за више научно образовање на университету, одакле би као из извора свеколике људске науке и културе, као из расадпика свеколике духовне и умне моћи слободнога народа имала потицати и све граие народнога живота напајати благотворна струја највише свести, највиших идеала народа и човечанства; то бп опег већином остали празпи и иенлодни сви големи напорн и све велике наде, што их држава п народ полажу на више и самостално научно образовање своје омладиие и за успех самосталности и среЈншје будућности целога народа. С ових погледа Влада Књажева држала је, да јој за унапређење средње и више школске наставе у нашој земљи мора бити једна од првих брига да за општу п специјалну научну спрему наставника средњих школа потражи веће јемство, које се поред осталих стредстава и путова по свима напредним државама налази још у нарочитим професорскпм испитима. У том смпслу допесон је п код нас ока.ј

закон, који вам се г. Ректоре (Дпректоре), овде у прилогу доставља да пасгавницпма поверепогвам завода радп знања и управљања саопштите. Већ од неколпко годипа почело се код нас мислити и радиги о овој ствари А за време моје: прве управе овом струком у 1875/6. годипи народном је представништву поднесеп и у начелу примљен законски предлог о проФесорским испитима,па је за тим због извесних прплпка само одложен био. А ове годвпе као гато је познато, исти је предлог с пеколпкпм пезнатним измепама по ново покрепут н од законодавних чинилаца примљен и потврђен. Ово папомињем нарочито с тога, да бисте се п ви и вашп другови обавестпли, да је права и од свуда призната потреба изазвала и у живот увела овај закон. Обавеза полагања проФесорског испита и за опе наставнике који су већ у указној служби, била је у ранијем предлогу стављена до 8-10 година; а у овом сада закону одређена је само на 5 годипа. Значајно је обележити, да се прилпком претреса дотпчног (3) члана закона чула у Скупштипи с кише страна јака жеља, да се та обавеза размакне и даље преко 5 година, и предлог који је из Скупштпне у овом смислу (до 10 година) учињен, био би за цело прнмљен, да није Влада Књажева нашла за добро изјавити, да она с иогледом на извесне законске и личне тешкоће које би се обавезном применом оваке одредбе могле иојавити, држи за довољну меру обавезе од 5 година указне службе за опе наставнике којп су се затекли. Вредно је знати, да су се оваким и слпчним мерама при увођењу проФесорских исппта служили, и у другпм напредним земљама. II свуда су се мање више показале отуда добре последице. Млађп људи који су скоро изашлп пз школских клупа и нису имали времена нн прилике да за свој стални специјални позив изберу једну илп две сродне гране наука, имаће за цело довољно еаергије и духа, да у дужем пли краћем року изврше дело, које је законом о проФесорскнм испптима наређено п које им је и раније означепо било њиховим частољубљем п потребом струке у којој себи и иароду своме треба да светле и да користе. С овпм у свези, изволите г. Директоре, паставпицима који.ч ес тиче, саоиштити, да ће сс лено и