Prosvetni glasnik

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

531

вадите табле ! Ајде сад да се одмарате и да правите ко шта хоће ! Доста ! Спремите се да идете кући ! .. АЈдете полако, редом: прва клупа !... Друга !. . Трећа !. итд. „Вбогои госиодине !" Збогом !. . Поздравите ручак ! После по дне. Извадите табле !.. Наслон'те се !.. Узмите!.. Ајдете да правите овако: (котуркове, по два)!. . На шта ово личи? „На војнике, све по два." „И на нас м. г., кад смо у реду." Добро! Ајде направите да се ухвате за руку као ви. (Ево !) (Саставите их). Ајде по једно! ... Ајте по три !.. . По четири !.. . Итд. Ајдете овако, у наоколо! Ајдете пуно оваких! ... Још, јога; ко више и лепше! Доста! Дигните ви с те сгране и окрените овамо да вам видимо!. . . Дигните сад ви, те изнесите њима, да виде колико сте ви направили! Ко воли, нека прави још мало; ко се уморио нек се одмара !. .. (Сви праве). Доста ! Оставите сад то, нека вам стоји !.. (Остављају и седају). Ајдете сад да радимо нешто овде на рачунаљци ! Иди ти Јоване, те ради што ти хоћеш! .. Иди ти Веселине, што ти хоћеш !... Ко уме нешто друго! Ко уме још "друкчије да намешта?... (Ово се само намешта, а ко хоће он говори, а ко неће он ћути, па само ради. Остали гледају и, кад имају шта, слушају.) Добро ! Доста! Ајде да се одморите !... . (Вна се какав је одморак. Вна се шта ураде кад уђу, и кад ја доћем. Зеа се како седну кад ја рекнем. Зна се да она чекају шта ћу ја да кажем, шта да радимо). Она седе, и ја седнем : Нешто ћу да вам причам за једнога гаврана и лисицу. Био један гавран, па нашао негде један комад меса, па узео у кљун, па се попео на једно велико дрво у шуми. Ту била лисица, па види гаврана и месо у његовом кљуну. Па рекне : их, да ми је оно меса ! Па помисли : како ће да га превари ? Мало се мисли, па се домисли и рече: еј, гавране ! Благо теби кад си тако леп ! Ала бих ја волела да сам тако лепа ! .. Али залуд ти кад не умеш ништа да говориш ! Не умеш ни да певаш ? Де, чик ! .. Гавран се нарогуши, и намести се мало по боље, па помисли : чекај да

видиш бага да умем, могу да певам ! Слушај !.. Па зине и учини: га! га ! а месо из уста те о земљу буп ! Дисипа дочепа и поједе, а њечу рече: Де, певај јога малко, да видим умега ли !.. Гавран се наљути и одлети, а лисица му рече: тако ти и треба, хоћеш ти да се хвалиш ! . .. Иовадите табле! ... Ајде да правимо гаврана и дрво, лисицу, и месо! Ајте овако : (као ја)!. . . . Ко уме сад да поприча мени тако као што сам ја вама ? „Ја, молим господине," једва чека Живојиновић. Е, ајде ти причај, а ви друга децо гледајте у таблу и слугаајте њега како ће да вам прича ! Добро. Сад на!>ите ми земљу ! .. Нађите траву !.. Нађите гране !.. . Лишће !.. Ону грану где стоји гавран !. . Нађите гаврана !.. Ноге његове ! .. Реп !.. Крила !.. Врат !... Главу ! . . Кљун!.. Месо у кљуну!.. . Како пада !.. Лисицу! Доста. Врло добро !. . Спремите се да вас сада пустим кући !... Редом, као обично. Сутра дан. Ми до сада нисмо ни један пут певали. Велики ђаци уче и да певају у гаколи. И ви ћете да певате. Ви не умете зато гато сте мали. Али ја ћу да вам кажем, да вас научим, па ћете да знате. „Молим господине, ја знам," вели Василије (који повторава), В И ја знам," вели Душан. „И ја." . . „И ја," „и ја." Де, да видим шта знате? „Ја знам: „Малога Перу.". „Ја знам: „Благо нама тицама.".". „Ја „Влаги Бого.".". „Ја „Осман-пашу," по Бугарској.. ." итд. Дете, да видим како ћете !.... (Свак пева своју како зна, а други слугаају, и који знају они му помажу полако. Негато може мало и да личи на песму, а негато је само смегаан отегнут говор. Буде и смеја и ја му нестајем на пут. 1Пта више, и ја ћу се насмејати ако је нешто збиља смегано те имам за гата. Приметио сам ово: кад се ја смејем и она се слободније омеју, па кадјаућутими она ућуте; а кад се ја не смејем а нима је збиља смегано те се смеју, онда се дуже смеју — чисто незнају кад је доста! За то је добро да сеја не издвајам од њих, но и ја да се смејем заједно гањима те да водим и руководим. Један пут сам мислио да се учитељ никако не сме насмејати у гаколи. (То је било прве године). Доцније сам видео да