Prosvetni glasnik

РАЗВИТАК М

АТЕМАТИКЕ

131

тектуре и инжињеретва; прокопавање суедког канала, ш го су извршили јога Рамзесови инжињери; каналисање Мисира; опловљивше Африке, . . . сведоче, на каквом је ступњу још онда стајала математика. У јероглиФима је скривена велика литература у којој су састави о геометрији, астрономији, геограФији, медецини, хемији, музици, и многим предметима на којима су радили мисирски философи . А колико је баш била математика развијена, и ко је лично радио на њој, о томе истрија не казује све до доба Питагоре и Јевклида ; толико се зна, да је у аритметици владала десетна система. Прелазећи од Мисира , прећићемо на Грчку, прву образоеану земљу у Јевропи, која је дала велики број славних математичара и ФилосоФа. Још од времена Тала из Милета (на 640 г. пре Хр.) отпочело се — у место митологије с природним телима и појавама. Но о земљи су имали тада врло погрешне појмове : да је она грдно велики лист, или огромна „тепсија" покривена плавим ћилимом — небом, на коме бораве олимписки богови. У то се доба појављује Питагора. Његово је основно начело било : да је број суштина и ирво начело свима стварима,. Ученици су му с великом енергијом прихватили науку , те су брижљиво проучавали геометријске Фигуре и аритметиске односе. Целој њиховој философији била је основа број, тврдећи, да бројеви никад ке лажу... . Питагора је био аутор таблице множења и важног закона квадрата хииотенузе , највећи математичар свога доба и „отац егзактне науке."( 1 Грчка је све више напредовала. Беше настао век Периклов, век лепоте, науке и слободе мишљења. Паука је отпочела вишом анализом и озбиљнијим испитивањем. Ту се сретамо с највећим природњаком и ФилоеоФОм старога века, Аристотелом. Ми се нећемо упуштати у радове овога великана него ћемо прећи с највећим задовољством на појаву , која је крунисала старо доба историје , и која је дала толике велике мислиоце и раднике на стварним наукама; прећи ћемо на — александријски музеј. 1) За израду овог говора служио сам се чешће податцима из Дрепера, Вевела и др.

Александрију су подигли Македонци у славу великог Алекеандра. Она је на брзо постала средиште свију ФилосоФа и легло сгварне науке. Покретачи тога беху сами краљеви из породице Птоломеја. Александријски музеј састајао се : из две огромне библиотеке са скупљеним списима из целога света , на 700.000 свезака, из ботаничке баште, золошке менажерије, аматомске школе. За астрономе беху дигнуте оисерваторије (звездарнице) са разним справама за посматрање небесних тела, и за разна премеравања. У самој палати краљева било је племенитих спрема за неговање егзактне науке и литературу. Ту су се били скунили и геометри и астрономи , и механичари , и хемичари , и инжињери. Варош је сама по себи била „монуменат" инжињерске и архитектурне вештине. (( Ни Грчка, ни Рим, нису никада, па ни у најсјајније дане имали шта , што би било равно александр. музеју!" .. . (Дреиер). Док су у алекс. музеју философи истраживали иетину , дотле је Јевклид писао бесмртно дело, које је изазвало преображај целог човечанства, и које је добило титулу апеолутне и непоречне истине, коју не може порећи ни један народ и никоје време. Он је написао Елементе Геометрије, којима се ми и данас служимо у школама! И ма да данашњи математичари чине неке прекоре на њих, опет се они још једнако држе као модел сигурности и јасноће и као образад екзактног доказивања. Грци су се свуда с њима служили , а у познијим вековима превели су је Арапи, и очували. — Јевклид је отворио геометарску илколу у Алексаидрији. Сем математичких радова, бавио се и физиком. Велика је слава Јевклидова; но њу опет заеењује име светскога дива , поред кога потамњују имена свију ФилосоФа и научењака пре и после њега, и за кога један данашњи научењак вели : „Јевропа није могла произвести њему равна до данас за две хиљаде година," — то је Архимед из Сиракузе (рођен 287 г. пре Хр.) То је онај Архимед, који је био и изврсан математичар , и ваљан механичар, и велики Физичар ; онај који је онако гордо, са еигурношћу познавања механичких 17