Prosvetni glasnik

42

ИЗВЕШТАЈ Г. МИЛЛНОВАЧКе ГИЈШАЗИ.ТСКЕ ГЕА.1КЕ

32 9

ово све иа иамет да науче ?! Па сав Катихизис еипти са оваким питањима и одговорима. Од хришћаиства нема у њеиу бозна шта. У њему има читава полемика у Форми питања и одговора са којима се ФилосоФира и препије о стварима, које не требају апсолутно ништа ни једном^аку; и које и немају никакве свезе са хришћанском науком . . Износити у Еатихизису сва сумњичена појединих секта у неке и неке догме ; све препирке светих отаца, утиче само рушећи на дух младићски а никако „сокрушавајући" и „сазидавајући" га. Да је ручма књига удешена другше у ®орми приче (као еванћеље), онда би се садржина могла слободно да прича. Овако се савршено мора научити на памет. Поврх свега онога, оно се мора научити на памет, што се не разуме ... . и што је онако метафизичко догматичним језиком написано. г ]«ак остаје ладан и насиван цитирајући најбожанскије истине. Он само мисли на књигу из које је ово на памет научио без разумевања. Нашим школским књигама раскинуто је свето иисмо као историјска целина. Са светим нисмом упознају се ^аци тек онда, кад наићу на њега у иеторији, као на један од најдрагоценијих сиоменика древности човечанске; — као на један најславнији културно-историјски монуменат! Да се све ове мане и недостаци избегну требало би: Унети праву науку хришћанску у школу, а избацити из ње догме и историју цркве. Догмама није меето у школама основним и средњим, а, историји је цркве место у историји општој или уз догматику на Факултету теолошком. Правој науци хрвшћанској еванђеље је основа. Еванђеље дакле у школу, са онако дивним језиком српским. Кад и како треба почети са еванђељем, то су ствари Друге, које треба педагози да рашчисте. Ја их овде нећу номињати, но само наглашавам : да кроз св. писмо, и то онако цело целцито како је оно — а не чупкати из њега без икаког реда цитате и доказивати догме —• треба омладину увести у храм, где царују вечне идеје хришћаиства . . . На овај начин могуће је лакгае измирити несугласице из науке хришћанске са осталим наукама у бујном добу младићском ; док оне у зрелијем добу, саме

по себи не отпадну, а у души остану чисте хришћанске истине са стојичким врлинама и карактером. Науци хришћанској треба ноклонити више збиљске студије, и прииитати људе педагоге, којим начииом треба удесити до ситница материјал за предаван.е науке хришћанске, па да се њен благотворни утицај осети и иримети у сваком делу и раду школована човека. Катехетичну методу треба избацити изшколе, па гстине хришћанеке или у гаирем смислу религију учити у Форми приче са разумевањем и применом и примерима из самог живота, у коме је пуно и хришћанских и нехришћанских дела .... Онако је учити, како ју је Христос учио ! Идеја водиља код овог, као и код сваког другог, треба да је она истина, по којој човек у развићу свом прелази у главноме кроз све оне мене, кроз које је нрошао и културни род људски, доспев до оваког етања културе и цивилизације. 0 овај приицип научне педагогије не сме се нигде, а најмање у науци хришћанској да огреши. Мислим, да сам с ово неколико речи макар напоменуо правац, којим би требало ударити те да се жељена сврха поетигне. Српски језик предакан је по пронисаним књижицама, као што је горе емоменуто. Особитих тешкоћа није било, мањ то, пгго је деци често тешко било разумети мене (историју) облика. Ва старије — иропале — облике служио се предавач српског језика делима наше старије књижевности, у којима су сачувани облици онаки цели, какви се вели, да су негда били. Ако би се хтео бољи напредак у српском језику да постигие, добро би било да се, почев од основне школеобрати вишенажње на правилно писање, читање и разумевање самог језика. Да се место' граматике, која се много без примене учи, деца дотле доведу, да владзју српским језиком. Требало би гледати, те да учепици више знају о простој и сложеној реченици, о подмету и прироку,о пунктацији, о стилу самом . .. итд. Тек онда би се могла предузети научна анализа облика и целог језика са куд и камо већим успехом. Овако знање из срнског језика, било би згодно, да олакша учење и разумевање сграних језика, који се почињу одма у првим разредима средњих школа.