Prosvetni glasnik
3 46
стање јавне настаее у кнежевини србији за 1875 — 6 шк. гсм.
свега
пгоценат
директора . . .
9
8,72
проФесора . .
. 45
43,69
супдената ...
8
7,75
нредавача
14
13,65
учитеља вештане
19
18,74
вероучитеља
8
7,75
Свега . - -
105
100,00
Број ђака био је од 100 уписау разреду у почетку на ерају них свршило је шк01ске године
I ... 577 444 76,95 I I 371 307 82,75 III . . 304 256 84,21 IV . . 255 218 85,49 V . . 135 108 80,00 V I 59 48 81,36 VII ... - 17 17 100,00 Свега 1718 1398 81,37 Свега је дакле оставило школу 320 ђака иди 18,63 продената, и то : због бодести 13 0,76 процената умрди 10 0,58 „ искључени . . ■ 139 8,09 „ из разних узрока . 158 9,20 „
У гимназијама надазимо већи проденат бодовања и смртпости, а то додази, држимо, од већег нагомиљања ученика у разредима. Напротив број искључених ученика и оних који шкоду напуштају из разних узрока, већи је у нижим гимназијама. По месту рођења у нижим гимназијама бидо је од 100 ученика 59,12 варошана а 40,88 сељана. Напротив у гимназијама проденат варошана износи 66,72 а сељана 33,28. Занимљива је окодност, да у нижим гимназијама проценат сељана у старијим разредима све више расте Од 100 ученика бидо је у шшим гимназијама гимназијама разреду варошана сељана вар0шана сељана
првом . . 66,13 33,87 69,57 30,43 другом 62,07 37,93 61,05 38,95 трећем . 50,31 49,69 48,84 51,16 четвртом 47,41 52,59 65,52 34,48
У петом разреду гимназија проценат сељана износи само 21,82. По свршеном четвртом иди трећем разреду гимназије, прелазе многи ученици у друге шкоде, као: богосдовију, учитељску шкоду, земљодедску шкоду и војну академију, а то је узрок што у петом разреду гимназија број ученика сељана, тако нагдо опада. За богосдовију на пр. напред смо показади, да од 100 њених ученика само 21,68 додази на варошане.
У шестом и седмом разреду, број ученика сељана остаје неивмењен. За 1876 годину нроценат тих ученика износио је у једном и другом разреду 29,82. VI Реалка и гимназијске реалке У 1876 школској години, радидо је у београдској реадци 12, а у шест гимназијских реалака 25 наставника. У овом нрегледу изложени су наставници но категоријама за сваку шкоду посебице.
Ш К 0 Л Е
Б
р
0
Ј
«4 о н н рч н
ПРОФЕСОРА
СУПЛЕНТА
ПРЕДАВАЧА
н 3 н Р5 ЕН ЕЗ
-4 н н га &г 1 >> о Рн Н «
СВИЈУ НАСТАВНИКА
Београдска реалка . . .
1
6
2
2
—
12
Алексин. гимназ. реалка
—
1
—
1
4
Зајечарска „ „
—
1
—
1
4
Књажевачка „ „
—
—
1
1
4
Лозничка „ „
—.
1
—
1
4
Смедеревска „ „
—
1
—
2
5
Чачанска „ „
—
1
—
1
4
Свега
1
12
7
3
7
7
37
Наставника указних бидо је 54,05, а неуказних 45,95 процената. У београдској реадци бидо је ученика
у р
а
3 р
е
Д У
III
IV
V
VI
VII свега
у почетку шк. год.
16
14
17
10
7 64
оставило школу:
због болести
1
—
—
—
— 1
из других узрока
—
1
2
—
2 5
свршило . . ■ .
15
13
15
10
5 58
од 100 уписаних
93,75 92,86 88,24 100,00 71,43 90,бз
Од ученика рођених
у С рбији
на страни
свега
било је варошана
37
9
46
сељана . .
9
3
12
проценат варошана
80,43
75,00
79,31
сељана . .
19,57
25,00
20,60
Кажњепих ученика бидо је само 4, дакде од 100 уписаних 6,25, иди четири аута мање него у београдској гимназији. По годинама старости бидо је ученика у разреду III IV V VI VII свега у нрописаној години 1 — — — 1 2 старијих 14 13 15 10 4 56 Најмлађи ученик имао је 12 година, а најстарији више од 20. Прописану годину имало је од 100 ученика 3,57, а остали били су старији.