Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ ДИРЕКТОРА ПОЖДРЕВАЧКЕ ИИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ.

375

које су у почетку школске године поднели и који су у седници од 19 октобра 1879 године Број 404 одобрени. Дозволите ми, Г, Мипистре, да на овом месту нриметим, да је у интересу једнообразног предавања наука на нашим средњим школама — а потребу овога свако живи осећа — нужно, да се основни програми тто детаљније и што пре израде. Са непрестаним отварањем нових средњих школа ствара се и потреба многих нових радних снага на просветном пољу. Ту потребу подмирују сад већииом младе снаге, које, у многим елучајима, из школске скамије седају на наставничку столицу. При најбољој спреми и доброј вољи њиховој за рад они не умеју, бар у почетку, да своје шире по.јмове из науке толико сузе, да их у потребном обиму својим ученицима предаду. Овој незгоди не помоћи детаљнијим основним програмом, тачније одређеним кругом, у коме се такав млади почетник, има да креће, — значи : дозволити да се у многим случајима у средње школе угњезди онај и онолики круг из поједиаих наука, који за њих није одређен, или га пак толико скратити, да не одговара мери знања, коју треба да да средња школа —А погодити тај средњи пут, но годити и наћи управо оно, шта и колико треба ђаку да да средњи школа, — томе је, како ја мислим, већ крајње време, на што треба обратити пажњу. А тај средњи пут могу дати нагаим средњим школама само детаљно израђени основни ирограми, на којима би после СЕаки радник на просветном нољу са већом сигурношћу и јаснијом цељу пред очима, могао да подиже зграду средње школске наставе. А ако којом срећом ове оснокне програме наскоро успрате и добро израђени школски учебници, тада ће се, без сумње, наскоро видети и плодови тако добро удешеног плана, раснореда и учебника. 2.) К,ао одговор на 2 тачку расписа, част ми је јавити г. Министру да су се (изузима.јући науку хришћанску у II,.III и IV, српски језик у II и III, немачки језик у I и космограФија у IV разреду, који су лредмети у неколико раније завршени) предавања из осталих предмета завргаила у II половини Априла и у току Маја месеца. Време до краја школске године (предавања су закључена 7 јуна о. г.) наставници су употребили на пона-

вљање предмета, допуњујући га, или објашњујући потежа места, — уопште предмет изокругљујући. 3.) На 3 тачку расписа одговарам ово : у течају прошле школске годинз прооесорски савет ове школе — држећи да је'" за што потпуније образевање нужно да се ученик још из раније навикава да своје мисли уме брзо и лепо да искаже и у писионом говору, радо је прихватио 1 предлог мој, који је игаао на постигнуће горње цељи — и усвојио моју мисао: да је један међу путевима, да се до уиешносги и лакости у излагању својих мисли и лепог стила дође и тај, да децу још израније треба навикавати томе. Тако су постали у овом заводу двомесечни иисмени исиити , који су вршени из свију обаве зних предмета под надзором дотичног наставника. Има још један рад про®есорскога савета, који се истина не дотиче непосредио школске насгаве, али се тиче гаколе и народне просвете у опште, с тога држим да је место да и то овде поменем. Познато је г. Министру да су и у овој школи отворена школска врата и женској деци. Број ученица у овдешњој гимназији од ово 2-3 године, већ је нарастао на 22 и то размером сваке године све већом, (у III разреду — 3, у II — 6 у I — 13). Држим да се нећу преварити у очекивању своме, ако речем, да ће тај број из године у годину расги, а држим с тога, што тежња да се и девојчицама даде што већа образованост, није сада већ ни израз моде ни сујете, већ чисто тежња да се подмири једна потреба, која се јако осећа , и гато ту потребу не осећају и не теже да подмире само имућнији и виши слојеви грађанства, но и сиромашнији, раднички па чак и сеоеки сталеж — у овој школи има 1 девојчица из села —. У овоме ме је при последњој мојој рег.изији више утврдио и број девојчица, које се сада налазе овде у III и IV разреду (53 -ј- 15). Рачунећи на могућност да све већи број девојчица може долазити у гимназију и да се тај број у овој варошн за 3-4 године може изједначити са бројем мушке деце, а држећи да се за такав случај још из раније ваља спремати; потписани је у седници од 24 јануара о. г. Број 18 предложио да се могућности спреми земљиште тиме што би ее предсгавништву ове општипе из раније