Prosvetni glasnik

стање јавне наставе у кнежевини србији за 187 5 — 76 шк. год.

471

Гмназијске реадке махом су школе са малим бројем ученика. Отуд долази тај по све незнатни број ученика према броју потребних наставника. Земљодељска школа отворена је први пут 1853 године, и с тога можемо податке о тој школи од године 1855—56 поредити подацима из 1875—76 године. ГОДИНЕ Б Р 0 Ј Н \ ЈЕДНОГ НАСТАВНИКА Д ОЛАЗИ УЧЕНИКА наставника ученика 1855-56 . . 4 110 28 1875-76 . . 8 46 6 Да није земљодељска школа затворена 1859 годиее, но да је према показаној потреби преустројена, данас би за цело био у њој број ученика већи но што је, и ако она сад има и више наставника и бољих научних оредстава, Према до сад изложеном биле су у кнежевини

Србији ове више и средње школе.

г 0

Д

и

н

1846

1856

1866

1876

Велика школа .... 1

1

1

1

Богословија 1

1

1

1

Гимназијске школе . 4

4

6

11

Реалне школе.... 1

1

4

7

Виша жен. школа. . —

—

1

1

УчитељскА школа . . —

—

—

1

Земљодељска школа —

1

—

1

Свега 7

8

13

23

Наставника радило је у

г 0

Д

и

н 1

1846

1856

1866

1876

Великој школи . . 9

15

15

25

Богословији .... 4

5

10

29

Гимназијама ... 18

27

53

103

Реалкама 4

5

13

37

Вишој жен. школи —

—

14

19

Учитељској школи —

—

—

14

Земљодељ. школи —

4

—

8

Свега 35

26

105

235

Ученика — ученица — било је на крају

школск1

г 0

Д

и

н 1

1846

1856

1866

1876

У Великој школи . . 62

44

202

148

„ Богословији .... 122

138

198

234

„ Гимназијама .... 290

788

1081

1398

» Реалкама 42

30

169

258

„ Вишој жен. школи —

129

248

» Учитељској школи —

17

» Земљодељ. школи —

И0Ј

—

46

Свега 516

1,110

1,779

2,349

Долази на 1

школу . . . наставника .

. 75 14,7

139 19,8

137 16,9

102 10,0

Годишњи процент множења

за

школе

наставнике

ђаке

периоду

1846-56 .

. . 1,43

6.00

11,51

1856-66 .

. . 6,25

8,75

6,03

1866-76 .

. . 7,69

12,38

3,20

1846-76 .

. . 7,26

19,05

11-84

За ових дакле тридесет година највише увећао се број насгавника, за тим број ученика; а школе намножише се тек у пола толико колико наставници. Школе су сад пуније а наставницима је олакшан рад, за то што је иа више њих подељен. Број школа и наставника у свакој идућој периоди има већи процент множеља од онога у претходећој периоди; само код ђака множење било је у идућим периодама слабије од оног у периоди првој. Ово је за то, што су отворене неке средње школе у местима, где тога није била права потреба. Данас имамо у кнежевини неколико реалчица, у којима нема ни толико ученика, колико је законом прописано да мора најмање имати основна школа, а то је 25. Докле се у основној школи за тај број учепика поставља само један учитељ, дотле су у реалчици потребна В—4 наставника, који нредају свега шест предмета. Ове мале реалке могле би се заменити грађанским школама тако, да се дода још један или два разреда основној школи Ово би се могло учинити бар онде, где је одвише мали број ученика за малу реалку Да видимо сад, како су напредовале основне школе у кнежевини Србији. За те школа имамо податке већ од 1835—36 године, дакле подаци за више и средње школе иочну на десет година доцније. У тој 1835—36 години било је 26 школа, које је издржавала држава, 27 било је општинских, а 19 приватних. Свега докле 72 школе. *)

Податке о школама за 1 835-36, 1845-46 и 1855-56 узимамо из чланка г. М. Спасића, који се чланак налази у IX. књизи аГласника сриског ученог друштва» страна 162-188.

60*