Prosvetni glasnik

ПРИДОГ ЗА ПРЕДАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

479

глагола, и ако се они у томе слажу што и једни и други пмају уза се личну заменицу се. Пошто је потребно да се деда ту упознаду потпуно са свима речима, потребно је да се оне све потанко изложе и окарактеришу. 25. Прилози. Прилози стоје већином уз глаголе, као што придеви стоје уз именице. Кад стоје уз глагоде, они онда казују ; г А е се, кад се и како се ради или збива оно што значе глаголи, уз које они стоје. Према томе они су: 1. Заместо: гдб, овде, онде, ту, овамо, онамо, тамо, камо, куда, бвуда, бнуда, туда, свуда, горе дбле близу, ближ§, далеко, даље, унутра, изнутра, дбсно, лево, остраг, наиред, ћа (чак), довде. (до овде), донде до онде), дотле, одатле, одакл§, бдавде, оданде, озгб, (оздо, навиш§, наниж§, одасвуд, бткуд, свукуд итд. 2. За време: кад, сад, тад, Звда, онда , данас јутрос, јуче, сутра, рано, доцне, синоћ, летбс, зимус пролетбс, јесенас, одмах, пре, после, прбђб, опет, икад, никад. нигда, свакад, свагда, увек, скоро, докледотле, док, тек, већ, јбш' истом, готово, пб том, кашто некад, кад год, но кадкад, дању, ноћу, лбти, зими лане, прбклане, ономад итд. 3. За начин : како , тако. овакб, онако, као, бадава, узалуд, врло, веома, управо, баш. мало мнбго доста, вишб, л§по, добро, свбјски, српски. јуначки, момачки, плетући, стојећи, дошавши навлаш. нахвалипе, хотимице. нбхотице, посебице, појединц§, бар, барем, једва, скупа, заједно , брзо, најлак , понајлак, нолагано, полагацко , пбступно , поредом, редом, пбвршно, хитро. немарно , намерно, заједљиво ласкаво брижљиво, марљиво , лоше, зло, горе, натрашкб, потрбушкб, ничице, наузнако, попреко итд. Ну прилози често стоје уз придеве, те казују у коликој је мери оно што се нридевом казује нпр. веома оштар. одвтие тврдоуст, једва добар, највише крив, аочољно, пажљив, одвеК хладна итд. Сваком предавачу српског језика биће познато како деца тешко аналишу речцеу опште, па држим да их на овом месту ваља што онширније обрадити и што више их изложити на углед и као за помоћ при анализи. Јер иначе и јест мала корист ако дете по теорији зна шта је и чему служи ирилог, ако не умедне и да га у читанци и у говору одмах иозна и стави у групу, у коју он по својој служби иде. У осталом то је потребно и с тога што прилози имају извесну улогу у сивтакси, а о њима се специјадно више нигде не говори Да пак ова велика збирка прилога у ручној ђачкој књизи не би била проста и одвратна

ј читуља, ваља предавач сваки тај прилог да пред де1 цом употреби у какој удесаој реченици, те да тим деца увиде праву важност њихову. 26. Предлози. Предлози су речи, које казују у каквој свези међу собом стоје имена (нпр. именица и именица, имени :азаменица, број и заменицаитд) илимжема и гла■ голи у ногледу на место, арашц, аросторвре.\:е, узрок итд. нпр црква на брду, кућа у пољу, плива ареко реке, шири се по гори, дошао за јутра, певао на ускрс, због суше, из зависти итд. Сваки предлог захтева свакад да узањ дође неки известан иадеж оног имена, које с њим иде. Уз неке предлоге може стајати један падеж, а уз неке могу стојати по два. Ни уз ^једап предлог не могу стајати арви и иети падеж. Други иадеж стојп увек уз ове предлоге: а. Без осим, (сем осем), окром изван; б. Близу, до, код, крај, иоред, од; в. Више, ниже, изуад, исаод врх (наврх, уврх, ио1рх сврх), г. Из, исиред, иза, сред (усред. насред иосред) око, около наоколо д. Дуж, иреко, иут, аоиут ђ. Пре, аоеле за е. Место (уместо наместо), у ж. Због рад, ради (зарад, иоради од, из, са Трећи иадеж стоји само уз предлог к, или к а Четврти иадеж стоји уз предлоге: уз, низ, мимо кроз, Седми иадеж стоји уз предлог: ири. Други и шести иадеж стоје уз предлоге: с, са, су. Други и треКи иадеж стоје уз предлоге : иротив [сироКу) и суирот. Четврти и шести иадеж стоје уз предлоге за, међу, над, иод, иред. Четврти и седми падеж стоје уз предлоге : ни, о, ао, у. Облици именски уче се пре синтаксе, и по томе пре синтаксе долази анализа падежа, а за ту анализу и потребно је и корисно је знати нешто више о предлозима, а нарочито који предлози које падеже захтевају, јер не само да ће доста пута по предлогу дете познати падеж, него ће и доста пута обратно по падежу познати предлог. 27. Свезе. Свезе су споне или копче у језику, којима се речи или реченице везују једна за другу, нпр. ми и 61"