Prosvetni glasnik
75
П РИРОДНА ИСТОРИЈА
У ОСНОВНОЈ ПЈКОЛИ
587
руга крајинеког, гдејеза сада понајбогатији рудник | гвожђа у Србији. Дена гвожђу у различним државама различна је. Код нас је скупо, јер га преносимо из ту1>их земаља, и продаје се на ову. Једна ока ковног гвожђа у полугама вреди код нас од 30 до 40 динар. нара, а ока челика од 80 динарских пара до 1 динара. Кад се гвожђе неко време остави на влажноме месту оно зар1>а, а може се и сво у рђу да нретвори, те га тако нестане. На тај начин сво гвожђе, које ее из земље вади враћа се мало по мало опет у земљу, из које је и узето. Ево ја сам донео један зарђали комад гвожђа, разгледајте га ! — Каква јн рђа по боји ? — Ми са храном уносимо у наше тело и сићушне делиће гвожђа, који се помешају са крвљу, те кад крв дође у плућу и ту ее саггане са газдухом кога непрекидно удисујемо, онда они ситни делићи гвожЦ зарђају и од те гвожђане рђе крв поцрвени. — Гвожђана рђа, дакле чини, те је крв у свију људи и у евију животиша црвена. Гвожђе, бакар, олово, сребро и злато зову се једним општим именом метали. А за то, што се сви као год и гвожђе могу да кују, зову се још друкчије и ковови. — Шта сам рекао ? — Повтори ти ! Ти ! Ти ! Ти ! Проиитивање. — У којим се земљама данас највише гвожђа производи ? — Колико годишње добија Енглеска, а колико Немачка на гвожђу ? —■ Побројте још неке земље, у којима се прилично гвожђа израђује ? — Како је у Србији ? — На којим га местима има у Србији ? — А где се само вади ? — Који је најбигатији рудник у Србији ? — Ва што је гвожђе код нас скупо ? — Пошто се продаје на оку ковно гвожђе у полугама, а пошто челик? — П1та буде, ако се гвожђе остави
неко време на влажноме месту ? — Опишите, за што је крв у људи и у свих животиња црвена ? — А од куда гвожђа у нашој крви ? —- Куда се најпоеле враћа сво гвожђе, које се из земље вади? — Како се зову једним именом: гвожђе, бакар, олово, сребро и злато ? — А како још друкше за то, што се могу сви да кују ? На овај начин, по нашем екромном мишљењу ваљало би обратити сваку поједину лекцију из минералогије, ако се жели, да јој се чврст темељ положи још у основној школи. Да се пак овоме захтеву бар у главноме одговори треба доста и труда и воље и знања и средстава. Одушевљење у евом позиву једино у стању је , да савлада све незгоде. Међу тим у предавању не ваља хитати, него најлак али само темељно напредовати. Боље је вазда и мало али с разумевањем, него много површно и без разумевања. Ваља разумети, да је минералогија тежи део природне историје. За то ее нарочито у предавању исте треба чеето заус тављати код појединих тежих појмова и трудити се, да их деца доиста живо схвате и утврде, те да им то знање никад не угине. Тежа и опширнија предавања продужавати кроз два три часа и разумљивим повторавањем претпрошдог утврђивати највише оно у чему је се највећма лабавост опазила. Таква педагошка поступност вуче за собом као неминовни резултат одушевљење у ученика према природној историји те она силно креће њихов и материјални и морални напредак. Нека би и ово неколико речи колико толико допринело темељнијем изучавању природне историје, ове таке важне гране наетаве у народној школи ! 20. Фебруар 1881. год. у Аранђеловцу. јЛаЗАР ^Г. рВРАДОВИЋ. учитељ.
_Ј ; Ј 7|Р»< • 1