Prosvetni glasnik

686

2., Па табаку 37-ом , где се говори о прашини у ваздуху, стоји: »Ма какав значај да се прида овим најмањим телцима. (?) ипак је то питање, које у пркос безконачно мучним испитивањима скоро свију првака медицинске науке још се за дуго време , ако у опште некад, неће се моћи решити, но ово једно стоји, да по већи делићи мрашине који ваздух кваре нису без утицаја на човечији организам, да они нарочито тада кад у великим количинама и трајно дејствују проузрокују велике штете за живот и здравлЈе.« 3., На 38-ом табаку в., Ваздух у кућама и специјално у школама : »Ма како да су се показали извори за кварен.е наше слободпе атмосФере опет стоји могућност изравнања, с једне стране у противности процеса дисања биљака према истом процесу код животиња, јер биљке троше угљену киселину , коју животиње производе, а животиње троше кисеоник , који биљке испуштају, с друге стране у брзини промене ваздуха од 3 м. у секунди до оних често жестоких и напрасних ојачања ветра, до »50 м. у секунди , тако да се може тумачити, зашто је атмосФера, где је год испитивана показала исте хемијске састојке« итд. На 44-ом табаку: »ГЈапенхаим вели, да лекар који мора да да своје мнење , има само два начина да се увери , да ли се сме допустити становање кад с једне стране испита кућни ваздух носом , а с друге кад одреди садржај оде у кућњем ваздуху према истом садржају у сиољњем ваздуху. Кућа која се испитује дотле пијезаобитавање докле још измерена не баш велика количина хлоркалцијума , која се налази иа неком заклоњеном месту слободнога ваздуха, у извесном удалењу од здања за неколико часова у којима се време знатно не мења, прима м .ње воде, него иста количина хлоркалцијума у соби те куће, при затвореним вратима и прозорима.« Ово неколико иримера, мислим, да је довољпо, те да се види какав је превод скроз. А да л' би се мо гао овај превод поправити или прерадити ? — Никако, јер ту није да човек има иосла само са појединим речима, него са чит; вим реченицамч и периодима и са изопаченим терминима , и што би морао сваки час потрзати оригинал, те да протумачи смисао многих места, која су неразумљива. Па за што је испао превод овакав? — За то што су преводиоци прегли да изврше један посао, који је разностручан, и који изискује још друге стручне снаге, које би требало заједнички да израде оно , око чега су се ови узаман мучили. Кад би примили овај превод, ми би добили једну школску хигијену , која нас не би могли упојнати са школском хигијеном.

Ако би хтели да имамо школску Хигијену , онд а би је могли имати само на тај начин, кад би Багинскову Хигијену узели за извор, па из ње изоставили све оно , што не одговара нашим захтевима , кад би поред нешто теорије одабрали само оно, што има практичке вредности и што би се могло применити на наше прилике, кад би поједине делове узели поједини стручњаци не просто да преведу, него да прсраде; тако н. пр. технички део техничар, хемијски хемичар итд. Само тако се надам, да би могли добити ваљану школску хигијену; ал овако како је она сада преведена, ја не могу никако да дам свој глас да се прими. То је моје мишљење о преводу дела »ШколскаХигијена«, које уз повраћај превода имам част поднети Главном Просветном Савету. 15. Септембра 1881 год. у Београду. Др. Л. Стевановик секретар санигоког одељења Саглашавам се у свему 30. Септембра 1881. год. У Београду. Др. Јован Валента. На основу овог реФерата Савет одлучује : да се дело не прими , а реФерентима да се изда у имс хо норара по 60 динара. VI Прочита се реФерат г. М. Ј. Андоновпћа и Д. Пла јела »0 математичкој геотрафији«- Шубертовој, у прево.лу Виће Малегића. Тај реФерат гласи : „Главном Просвегнол Савету Према одлуци донесеној у главном просветном Савету, ниже потписани прегледао сам дело »Математична геограФија од Шуберта«, које је посрбио г. Вића Малетић, предавач, и подносим главном просветном савету о томе делу следећи извештај. Садржина дел а Дело ово подељепо је у главном у два одељка. Црви одељак садржи : »Појаве на небу што се опажају са земље или о привидном кретању небесних тела« и у њему се говори: о небесним телима у опште; о звезданим сликама, о математичним тачкама и цртама над хоризонтом; о привидном кретању небесних тела; о сравњивању тачака и црта: о ходу звезда у разна времена; о месецу; о зодијаку; о разним сунчаним годинама: о месецима и данима; о помрачењу сунца и месеца; о укупном прегледу нривидних кре-