Prosvetni glasnik

записник главног просветног савета

689

на слици 3-ој има речи о северном новратном и јужном повратном кругу, али до сад нигде није речено којн су то тропски крузи. На страни 10-ој стоји : »они се још зову и часовни кругови, што нису по обичају у 3<>0 0 подељени већ у 24 сахата (24 1') и што се од меридијана иочевши па на исток броји«. — У астрономији не зове се ни једаи круг зато »часован«, што се он дели изузетно на 24 часа. Зна се да су 2411= 360 ° и ми можемо произвољно да делимо сваки круг или на часове и мивуте, или на ступње, и према томе сваки би круг био часовап. Ваљда се хтело да каже нешто и о ректасцензији (авсепзт гсс!а) а том приликом и о часовници (ономе што Немци зову В^ипс^епх^тке!) која ноказује колико је часова протекло од звезданог посљедњег врхумења, јер се после оног нејасног места мало ниже на исто.ј страни каже : »часовни угао зове се но томе угао, који образује меридијан са деклинационим кругом«. На страни 13-ој стоји : »Дан је дулш него што је ноћ, дневни је лук већи од ноћног и пут је сунчев овог дана северни тропски круг на небу«. Опет се не казује који је то тропски круг па и на слици није то објашњено. На истој страни 13-ој стоји под 6 : »11. Септембра је све као што је 9. Марта«. Није баш све једно да ли је 11. Септембар или 9. Март. У времену од 9. Марта до 11. Септембра много се што шта из"Менило и на месту је да се каже шта се изменило а шта не. На страни 17-ој стоји : »од једног пуног месеца до другог додирује повратне кругове и пролази два пут кроз екватор« — не казује се ко додирује. Паслов је § 8. »животињски круг (зодијак)« а одмах за тим сљедује горњи навод и зато се не види, ко треба да додирује повратне кругове, да ли животињски круг или ко други ? На истој страни под 2. стоји : »готово исти круг пређе и сунце за годину дана«. — Према оваквој стилизацији морао би се читалац запитати како је то могуће ? Зна се да је месец много ближи земљи но што је сунце, па како то сад да и сунце и месец прелазе готово један исти круг за годину дана ? Оно што се хтело да каже, није ни у колико са оним горњим ставом постигнуто. Па истој страни стоји : »Ово се не може да посматра код сунца, јер од његове светлости ишчезну евезде«. — И ма да звезде »ишчезну« опет је досад привидно сунчево кретање сматрано и по промењеном положају сунчевом према звездама констатовано. Ако сунчева светлост смета, онда се сматрају оне звезде, које са сунцем у исто доба врхуме а од њега за 180° одстоје, дакле оне звезде, које се налазе, у горњој

кулминацији (врхумење) кад је сунце у доњој. Пајпосле могу звезде баш и при сунчевој светлости на звездарницама да се сматрају. Па страни 19-ој стоји : »оне су најјужније и најоеверније еклиптике и полове обе њеие полутине што се иалазе на противним странама од екватора«. Ово је нејасно и не зна се какве су то најјужније и најсеверније еклиптике. У астрономији се зна само за једну еклиптику, а овде се говори тако, као да их има много више, међу којима има најјужнијих и најсевернијих. На страни 20-ој стоји : »У почетку четири годишња времена. сунце стоји у оне четири означене тачке, то јест — и прелази за свако годишње време 3 знака : у пролеће овна, бика, близнаце ; у лето — « Ово објашњење није са свим ни довршено, а и да је оиет је требало по реду казати у којима се тачкама налази сунце у почетку гедишњих времена. Ја мислим да је горње објашњење недовршено испало усљед штампарске грешке, али је то требало корижирати, а не да остане као што је недовршено остало. На страни 21-ој стоји : »почиње се од иролетње еквинокцијалне тачке и броји се око истока.« — Па другим местима каже се : »и броји се на исток« а сад оиет »око истока ; ако се хоће и са једним и са другим изразом да објасни један и исти смисао бројања, онда је боље да се употреби или један или други израз, али само један, јер само тако неће бити забуне. Па страни 21-ој стоји даље : »Сунце прелази привидно животињски круг (т. ј. управо 360°) за 365 дана 6 сати 9 минута и 12 секунда па се опет враћа код прве звезде ( н Ш иб ), због чега се то време и зове сидерска сунчана година«. — Опет се тврди да сунце »привидно« прелази а то се ни чим не доказује нити оснива. Сем тога није нигде речено која се звезда зове »прва звезда«. На странии 22-ој стоји : »а астрономски од по дне до по дне. или од једног пролаза сунчевог кроз меридијан па до другог«. И ово треба поправити, јер пошто за време од 24 ћ пролази свака звезда па и сунце два пут кроз меридијан, то би се, кад би горње објашњење остало, под астрономским даном разумело време само од 12 ћ . На страни 24-ој стоји : »Помрачење месеца можс се десити само кад је пун месец, а и само онда, кад се деси сунце и месец у једно и исто доба у против положене чворове месечеве«. Поред тога што је израз »чвор« незгодан за пресечну тачку између путања небеских тела, незгодно је још више и то, што се опет тврди да сунце и месец од земл^е подједнако одстоје, јер еамо у овом случају могли би сунце и месец да се десе у једно и исто доба у против положене »чво-