Prosvetni glasnik

696

извЕштаЈи школских надзорника

ученик навикне да разуме наставника и да своје мисли правилно искаже, моћи ће лако схватити и суштину науке. Не би дакле рђаво било да се'досаданљ расноред српског језика тако модиФикује, како би се њим осигурао већи напредак. Не треба ни то заборавити, да наставници често губе у времену на часовима српског језика због неједнаког штамнања страна и иисмена чиме се обично одликују читанке. А да је граматика, неудесна и неиравилна, о том се чуо глас и пре мене. У рачуну се прилично огледа наиредак, ма да многи наставници још ннсу упознати са методом која је у упутству и књизи г. Ст. Д. Поповића. Наука л-рмш/шмскапредавала се где по пропису, где механички. Основа је овај разлици на сву прилику у школскпм књигама (катихизису и свештеној историји), и у том, што наставници немају ручног предмета, но су упућени да траже грађу за своје лекције. Из црквено-словенсхог језика најслабије одговораху ученици, нарочито у II. разреду. Према спреми и природи дечијој ових година, и према особини предмета овај би језик ваљало оставати III. и IV. разреду. Лауци о иознавану домовине требало би упутством тачније обележити грађу, да се избегне разлика у предавањима. Науку оирироди тешко је савладати, кадсеузмеу обзир материјал, који је прописан за III разред, и учила којима данас располажу наше основне школе. Добро би било да се неке партије ове науке пренесУ и на IV. разред. Поука о чувању здравља, као засебни предмет, ваљало би да има п сво.ју ручну и своју школску књигу. Без тога наставницима биће вазда одрешене руке да предају како могу. Скоро свуда одговараху ученици из историје сриске у смислу школске књиге , где рационално а где на пзуст. Време једа се ова књига преради и дотера према сувременпм оправданим изворпма науке, а с иогледом на традиционалне појмове, колпко о том са васнитне странз ваља да води брпгу основна школаИсторија света задаје највећенезгоде наставницнма' Тај предмет нема ни ручне ни школске књиге , а и упутство је нелотпуно, те тако наставници и овде морају да траже изворе и да употребљеном материјалу одређују карактер и место према нахођењу. Отуда је природна последица, да се на васнптиу страну ове науке нпје могла обратити довољна и подједнака брига- Ако је баш потребно да учепици основпе школе изнесу неко знање о догађајимг; спетским, онда би се то пре могло стећи каквом историјском читанком.

Настава из земљоииса махом беше усмена, ретко где са потпуном прпменом на карти . Овоме су узрок оскудица у мапама и школска књига, у којој је више обраћано пажње на набрајање појединих места и број становника, но на природу земље и народа. Тако је, кад се пастава посебице контролише по предметима који су ирописани за основну школу. Но ако би хтели да заузмемо вишу тачку и са ње да посматрамо хармонију међу на у кама једне, и иравац рада између више школа, овда ни у том ае би нашли једноликости. Има наставника, који су у свему појмили важност и смер васпитних прописа и у том смислу вршили наставу; а има их, који се већином предмета још пису отрглп старинског првобитног учења на памет. То најбоље могу да покажу оцене, које су у иретходном извештају. Главну чпнењицу овој разлици потражио бих не само у наставничкој спреми, но и у садашњем уређењу основних школа које су и сувише оптерећене предметима. Прека је дакле потреба да реФорма осигура полагано али стварно напредовање. Доказа овој жељи налазим и у Вашем иредлогу новог закона о основним школама, којим ће се , на сваки начин, створити јача основа нашој примарној наставп. И у вођењу школске администрације разлпковаху се наставници. Велика већина имађаше прозивницу, уинсницу и књигу за каштиге, но не дневник рада и наредаба. Једни су то иравдали велнким бројем ученика, други што им пређашњи надзорници рекоше да пе воде. И међу онима који су дневник водили беше разлике у потпуном и пепотпуном вођењу, т. ј. у вођењу редовпом нреко године, а у таквом, које удешаваху за испит. Да би се овој неједнакости стало на пут, ваљало би да и о том пма какво наређење. На ред и чистоКу у школи прилично се пазило, и ако неке школе не беху у свему уредне, немарношћу њиховпх општина. Колико је нужно за напредак омладине да на.става и ученнчке књиге буду удешене по пропису, толико је исто потребно да су школе снабдеване свима потребама, које иомажу наставу. Давпо је призната истина : да је настава без добрих књижница и учила тело без живота. Човек се мора да зачуди, кад завири у ма коју књижницу основних школа алексиначког округа. Осим оно неколпко десетипа комада књига разне садржине, неће наћи ништа више, што би служило наставницима као богати извор за лично унапређење. Са училима је још горе. Многе школе не само што немају најобичнијих научних средстава (мапа , животињских слика, рачупаљака), но и сама креда и сунђер често су предмет спора и.змеђу наставника и општипа. У том су најоскудније варошке школе. У