Prosvetni glasnik

грађа за иоторију школства кнежевине орбије

698

успеху и нанретку своје деце. По некада је и државна власт слала нарочите људе,. који ће као главна школска контрола присуствовати испитима, и рећи свој суд о раду учитељеву и о напретку дечијем. •Ново попечитељство није могло ништа боље учинити, но приликом годишњих испита на крају 1837—38 школске године сазнати стање у коме се школе находе. Ову мисао кренуо је директор свију гакола, а нов секретар попечитељства , Петар Радовановић, нарочитии писмом, које је упутио на самога попечитеља Ст. СтеФановића. Радовановић у своме писму од 16. Јунија 1838 год. (ПБр. 49) вели , да шхоле нису похођене ни I течаја, остале су дакле без надзора, па би грешно било не походити их и на крају II течаја, т. ј. с концем Јула, када се течај свршава. Ако би се све школе прегледале, имали би, вели Радовановић ссдвоструку корист. прво, гато сви учитељи кад се чешће посећавају, оваким могућним начином труде се, да би приљежаније и ревност своју званичну доказали, па што отуд успјех дечији свагда боље и боље цјели соотвјествује; друго : што исти учитељи, ако би у чему недостатак свој показали, или због небрежљиве неуредности у школи , или због тога гато вегат и добар начин у гаколи с децом, од мене им казан и прописан, по човеческој слабости заборављају, ко овому поостравани и поправљани бивају." Из овога се јасно види, да су и Радовановића кретали на тпколски надзор скоро исти они мотиви. који нас данас крећу, т. ј. административни, поучни и друштвени. Услед представке директорове, истога дана 16. Јуна обратио се попечитељ просвете Његовој Оветлости Кнезу Милошу за надлежно одобрење, додавајући, како и само попечитељсгво предлог Радовановићев за упутан сматра. Ако би се Господар на тај предлог сагласио, Радовановић би имао походити гаколе «одавде и уз Тимок до Еругаевца, а отуда да се овамо врати , одкуда би по тому с њиме заједно попечитељ просвеппенија остале гаколе у Моравско-Подринској и Подринско-Савској војеној команди посјетити могао\» 1 Акт попеч. просв. 16. Јуна 1 8 38 ПБр. 49. у Крагујевцу. Питање је било јога и о томе: Хоће ли ићи баш Радовановић у гаколску ревизију нли други ко и о чијем трогаку путоваће, т. ј. да ли кулуком или ће му се плаћати. Попечитељ је предложио , да се ревизору плати пут новцем «будући сада, вели , кулука не има., а безплатан подвоз, нигде добити не може.» Ма да је иницијатива о тпколској ревизији, као што смо видели , изагала од Радовановића, опет њему не беше суђено да иде у ревизију. Актом Кнежевим од 19. Јуна 1838 год. ВБр. 1816 на месго Петра Радовановића, одрећује се про®есор гимназијални Константин Бранковић , да иде у посјешченије школа. Што се пак самога распорс-да тиче, на коју ће страну ићи Бранковић, а на коју понечитељ; даље о чијем ће трогаку и на који начин путовати — о томе се нигата не помиње у акту кнежеву. И тако је деФинитивно одлучено да се све школе у Кнежевини Србији прегледају. Из извештаја , који је К. Бранковић по свргаепој ревизији поднео види се да је он обишао оне гаколе, које су биле, у први мах , намењене Радовановићу. Бранковић је обишао ове школе: 1. Баточинску, 2. Свилајиначку, 3. Пожаревачку, 4. Градиштанску, 5. Милановачку, 6. Текијску, 7. Еладовску, 8. Неготинску, 9. Зајечарску, 10. Гургусовачку, И.Бањску, 12. Алексиначку, 13. Крушевачку, 14. Параћинску, 15. Ћупријску, 16. Јагодинску. Све ове школе нису биле државне. Неке су издржавале општине , а само неке шдржавала је држава. Државне или као што Бранковић вели аравителствене гиколе биле су: 1. Свилајиначка, старија нармална школа. 2. Пожаревачка. старија нормална школа. 3. Милановачка. 4. Кладовска, старија нормална школа. 5. Неготинска, старија нормална школа. 6. Зајечарска, старија главна школа. 7. Зајечарска, млађа главна школа. 8. Зајечарска, старија нормална школа. 9. Гургусовачка, старија нормална школа. 10. Алексиначка, старија нормална школа. 11. Крушевачка, старија нормална школа. 12. Параћинска, старпја нормалеа школа. 13. Ћупријска, млађа пормалеа школа. 14. Јагодинска, старија нормална школа.