Prosvetni glasnik

768

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА 180 4 — 68.

градовима: београдском, шабачком, смедеревском и Фетисламеком; да се Турци морају иселити најдаље за четири месеца, и да сриска држава буде дужна платити имаље свима Турцима, који га не би привагно продали. Па овај начин свршена је свађа између Срба и Турака. Али ова борба између Срба и Турака тек се само за време прекинула. ТСнез Михаило спремао се не само да отера Турке из градова, него и да ослободи испод Турака Србе у Босни , Херцеговини и Старој Србији. Вбог тога је врло много штедео новац и управо постао тврдица, само да би имао новаца за рат. Непрестано је спремао и набављао пушке, топове, барут и друго што треба за војску. Али је он знао, да ће Србима бити те-

шко ратовати оа Турцима док су још градови у турским рукама С тога он поче радити код турске владе и турског цара, да се Турци иселе из градова. И доиста , после дугог договарања Турска најкосле пристане, да се Турци иселе из градова: београдског, смедеревског, гаабачког и Фетисламског. Турци се иселигае у Априлу 1867. године, и тако Србија оста потпуно чиста од Турака. Сад се кн^н Михаило почео спремати за рат са Турцима , али овог великог Србина, кога Србија и данас жали , убише неки робијаши у Кошгутњаку 29. Мпја 1868. године. Сахрањен је у саборној београдској цркви. ј. рг. уУ^АРКОВИ-К.

0 интелигенцији новена и животиња По Бри^е-у, Рец«ламу, Дарвииу и другим

НАИИОАО ■јаОРЂЕ јУ^АРКОВИИ, ДОКТОРАНД МЕДИЦИНЕ У БЕЧУ (НАСТАВАК)

Ако бацимо поглед на оно што смо до сад ирешли, видећемо, да појаве нервног живота можемо у три главна одељка да поделимо. У први одељак спада нехотични живог нерава, тако звани »вегетативни«. Такви живци врше храњење, кретање органа у утроби и радњу срца без наше воље. У други одељак си 'да оно што је иашој свести потчињено, а то су нерви који аокретапе и осеЛај извршују. Ти се распростиру у мишићну систему тела, под кожу и у остале органе за осећање. У треће и последњи одељак спада мозак, који је у глави смештен. У њему се находи воља, осепај, мишљење и свест. Сад ћемо да прегледамо у кратко нервну систему животиња, и то ћемо почети од најниже па до човека дотерати. У непокретних корала - полипа - нема ни трага од нервне системе, нити се могла до сад пронаћи. Ове животиње очаравају нас својом лепом бојом, која као каранФил изгледа. Њихов је живот једнообразан. На камену каквом нарасле и једно уз друго везане, непокретне као и биљке, у стању су само да опруже и

скупе своје ресасте руке, а троугласто тело да огворе и затворе. Ако им какза животињица дође под тело, или ако чувар акваријума подмете парче меса, оне онда затворе тело. (Тако исто раде и биљке које се месом хране 1 ). Ово је један једини отвор на телу који у исто време заступа: уста. грло, једњак, желудац и црева. Пошто се храна усише, отвори се тело и избаци оно што је непотребно. Ове животиње немају никаквог осећања. Можемо јој дати телеће, волујско, сирово или кувано месо, инсекте, слане шунке, све ће у се примити и сварити мане више. Ове животиње немају никаквог осећаја нити се пак могу да покрећу. За овима долазе »медузе« — животиње без утробе — или целентерате. И оне имају врло просто тело без икаквог уда У ових животиња находимо само један нерв који читаво тело опасује Овде онде наилазимо ва мале »чворужице« које се из влакнастих и ћелијчних нерава састоје, а то су ганглије. Медузе се могу нешто мало да покрећу и канда су у стању »пријатно« од »непријатног« да распознавају, јер од нечега се клоне а иечега не ; и у томе се сав њихов живот састоји. 1. Види мој чланак ; «Бил>ке које ое и меоом хранв«. (Штампано V «Новој Орбпји« 1878.) Пиоац.