Prosvetni glasnik

О ИНТЕЛЕГЕПЦИЈИ ЧОВЕКА и ЖИВОТИЊА

безбројно на површини мозга једно у друго наслагане, и готово у пола их више има него у радника. Што се тиче састава, то су обадва мозга једнака, но само је у појединостима грдна разлика. Исти одношај находимо и у животињском царству. У животиња које у животу морају више да напрежу свој мозак, и број је вијуга много веКи, него у оних животиња које иростије живе, без напрезања мозга. Псето које с човеком непрестано у друштву живи и које се непрестано умно напреже, има много више таквих вијуга на површини мозга, него његова браћа: курјак и лисица, који нису тако интелигентни Да се мозак у својој количини не умножава телесном културом и добром негом, као оно јабука у нашој башти, која бива културом и негом већа и лепша, о томе нас може најбоље уверити наша домаћа мачка, која непрестано носи карактер дивљаштва у себи. Лав, који у дивљаштву мора свој оштри ум и пажљивост на то да употребљава, да би храну набавио, има на мозгу много више вијуга, него мачка која без икакве муке и рада своју храну добија и која је душевно и телесно лења и немарна. Она је у интелигенцији много иза пса заостала, а и човеку је невернија и неоданија. Као што је маса и величина мозга од уллива за душевну и умну способност, али не од безусловног уплива, (јер би онда во — чији је мозак по маси већи — паметнији био од човека) тако исто су и вијуге на мозгу нужније, ал не безусловно потребне у нижих животиња, те да би животиња способна била за какву душевну радњу. За то нам је најбољи пример дабар. Он живи у друштву, споразумева се са својим сродним, има нечувену разборитост и вештину за зидање својих стаја. Инсекти немају свога потпуног мозга, а помоћу чега мисле, видећемо сад. Једна аустралска животиња која се зове Вјаћо1и8 игвтиз врло је прождрљива и грабљива. На мозгу те животиње врло је развијена предна страна, на којој стоје нерви за мирисање. Њен се мозак дели у три дела, на: »предњи«, »средњн« и »стражњи« који је на површини са свим гладак и раван. Тако су исто и у инсеката, органи за осећање веома развијени. Они органи који су већма потребни, имају више и нервне масе у себи. Ова три одељења мозга представљају у својој Форми три нервна чвора, који изгледају као ганглиони ланац у зглавкара. Такве се животиње не могу никако да упитоме; па према томе а и према саставу горњи добио је име »медвеђи ђаво». ]Ма како га чували и неговали у ропству, нисмо никако у стању његово рђчво расположење и грозну љутину да ублажимо, никад неће да зна за онога који га храни, поји и негује , него шчепа свога чувара од кога све до-

бија, са онако истим непријатељством и помамношћу као и свако друго створење које се њему приближи. Поред овакве грозне јарости, опет је за то глуп и лењ. Он спава у најмрачнијем ћошку свогакавеза, а чим опази да ко год долази, одма почне зубима да шкрипи и да се спрема на непријатеља. У тој љутини показује једину душевну радњу за коју је способан. Он је дакле зглавкарима подобап. Сваки се може опоменути, како се грозно могу љутити: муве, пчеле, осице, стршљени ; даље, на грозне битке рогача, паука и скакаваца. Доиста је тешко о душевном животу у жив тиња јасан појам добити ; али свакако мора се разлика ноставити између животиња које помоћу ганглија мисле, и између таквих које мисле помоћу мозга, Прве зависе многоод спољног утицаја, јер кад се једпом раздраже, оне продужују непрестано и све дотле, докле нх или каква друга драж не прекине, или док се сасвим не уморе. Ово доказује не само њихова безгранична јарост него и прекомерна прождрљивост, јер кад једном вољу за јело добију, онда се не мОгу лако да окану. У тражењу хране види се да имају иотпуног предумишљаја, свести и воље, јер место ма како да је удаљено, они га опет нађу и врате се итд. Реклам мисли да ту нека чулна драж ностоји, али се данас у оиште држи, да животиње помоћу своје интелигенције и предумишљаја своје послове на најсвеснији начин врше, као што смо то видели из многобројних иримера које сам напред навео. То исто налазимо и код животиња са мозгом, али које немају вијуга иа истоме. Медвеђи је ђаво за то глуп и лењ у ропству што не може спољашњи надражај у кавезу да изврши, те се зато безгранично љути и бесни, јер му јс сваки упечатак у кавезу непријатан ; нема дакле за душевну самосталност развијених вијуга на мозгу. Што је већи и замршенији умни рад, то мора више и вијуга бити, као што смо то код Гауса и радника видели. Важносг сиве коре на мозгу можемо још из многобројних преплетених крвних судића увидети, који ју с храном снабдевају. Ови судићи још на приличној даљини прелазе у влакнасте који се на сиеој супстанцији распростиру. Од ових многобројних судића добија супстанција своју сивасту боју. Ова кора није једноставна, опа се у сас таву своме састоји из 4—(> слојева. Они се разликују један од другог тавнијом и јаснијом бојом, и већим и мањим бројем нервних ћелнјца. Искуство нам још на послетку и то доказује, да злоупотреба и прекомерии душевни рад промењује ову синасту супстанцију. Као год што прекомерно напрезање мишића, који немају довољно одмора и хране, почну да опадају и мршаве, тако исто бива и код мозга Прекомерап умни рад и неуморно напре