Prosvetni glasnik

ном наречју замена ћ-та акцептована високо-дуго ( ), и ако је то ирви акцентовани сдог у речи, онда се -ћ у јужноме изговара ије (са оштро акцентованим и). На пр. с-ћно = сено, сино, снјено; л&п = леп, дип, дијеп; р4ч = р6ч, рич, ријеч; а ако пред тим сдогом има већ к ( >ји други акцентован сдог, онда се г ћ у јужном наречју изговара ије (без икаквог акцента). На др. заповћст = заповест, заповист, зановмјест. Акоје најзад гдас, који у источном и западном наречју стоји место старога 'ћ акцентован оштро ("), кратко (') иди остаје неакцентован, онда се у јужноме наречју 4 изговара је, је и је. На пр. д^ћдо = дедо, дидо, дједо; дћца = деца, г лица, дјеца; завћт = завет, завит, завјет. Гдас и стоји у јужном наречју место старога 4-та у оним случајима, где "ћ дође предкоји од самогдасника иди пред сугдаснике ј и ђ. На пр. Б4дград = Б4оград = Биоград; смћјати се = смијати се; прћђе = ириђе. Неки људи, говорећи и пишући источним наречјем, говоре и пишу гњездо, иљен, иљенити, њежан. Ово је погрешно. .Јер те су речи некада писане овако: гнћв, пдћн, шгћнити, нћжан. С тога се оне у јужноме наречју и говоре и пишу сада : гнијездо, пднјен, пдијеиити, нјежан = њежан. А у источноме наречју треба да се говоре и пишу: гнездо, пден, пденити, нежан. Реч нежан и постада је од речи нега: нег 1>н1> - - неж биђ = неж - бн = неж - ан. И нико ни у источном говору неће рећи: њега, него сваки ту реч изговара: нега. Таквих погрешака има у језику и више, ну ваља их гонити из књижевности. 14. Реченице Представа и мисао. —У језику ваља раздиковати голе иредставе и иотиуне мисли. Кад се каже: чонек, стодар, мој брат, добар човек, високо дрво, црна табла, депо писати, рано устајати, знати свој посао, два добра ђака и т. д. казане су само годе представе. Може се исказати читава гомида представа, па њима опет да се не каже потпуна мисао. А кад

су аредставе у такој унутарњој вези да се њиховом дружбом што год о нечему тврди, иди се што год нечему одриче, иди се тражи да се дозна, хоКе ли се нешта о нечему тврдити иди Ке се нешта нечему одрицати, — онда је то иотиуна мисао Представа је мисаони елеменат, а мисао је умни закључак, изведен расуђивањем, испитивањем, упоређпвањем. На пр. Округла земља, — то је представа, јер то може бити а може и не бити, тиме дакде нити се шта о чему тврди, нити се шта чему одриче, нити се тражи да се дозна, да ди то јесте, или да ди то није тако. А кад се каже: земља је округла , — онда је то мисао, јер се казује нешта извесно, казује се да нешта одиста јесте, дакде нешта се о нечемутврди. Векови су прошди а људи нису ноуздано знади, каква је земља и вековима се нстраживало да се дозна каква је. Па кад се успедо да се то дозна, онда се рекдо: з емља је округла. ^Земља је округла " јесте дакле закључак дугог испитивања. Закључак и тако дугог испитивања може бити погрешан, па према томе може бити погрешна и мисао. Вековима се нспитивало да се дозна што год о кретању небесних тела, док је најзад Птоломеј дошао до закључка: сунце месец и остале звезде окреЛу се око земље. Овај закључак, па дакде и та мисао држала се дуго време као добра и истинита. Ну дође Коперннк; стаде и он испитивати то исто, и нађе закључак: земља, месеи и још неке звезде окреКу се око сунца. Овај посдедњи закључак сматра се данас, а сматра ће се и вазда, да је истинит; а онај први је пао. Мисао је дакде резудтат иснитивања. У нашем умном делању и обичном животу ми имамо тодико млого мисли, које су нам тако обичне, да никад и не помишљамо, да су оне пекад биде непознате и да су и оне ресултат дугога размишљања и испитивања. Али је истина то да су људи ранијих векова имади много мање мисли, јер су много мање били исиитади и много су мање имадн закључака. А што су више испитивали, све су више имади и закључака, па и мисли. (НАСТДВИЋЕ СЕ).

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ (НАСТАВАк)

23. Џ 11 К У предсобљу стојаше један џак на поду, о који су и слуге често ноге брисале. Кад на једаппут, џак се те части удостоји, газда га дукатима нануии и у ококани сапдук затвори. 0 џаку сам газда брнгу во-

ђаше, а и цеда варош о њему радо разговараше. Ако какав пријатељ домаћину дође, радо је говор о џаку водио; а ако газда џак пријатељима покаже, сваки на њега умидно погдеди, а ко близу џака седне, он га руком поглади иди потапка. Видећи џак да се оваке части удостојио, он ти се тако набури и на-