Prosvetni glasnik

119

снагом машине, јер то стаје јевтиније. Но и овде треба оставити техници сдободно поље, да избере оно, што је боље и јевтиније. Ако канад који доводи ваздух у школску собу, и канал који одводи ваздух узмемо као систем комунидирајућих цеви, изостаељајући само оџак, и ако претпоставимо, да је у томе систему, који се сматра као наиуњен ваздухом, цеда ваздушна маса у миру, онда ће се равнотежа целе ове ваздутне масе пореметити у тренугку, кад ма на коме месту целога система настуни иокрет. Ако дакле замислимо да на почетку система дејствује снага која ваздух пред собом тако потискује, да потискивање, услед трвења на дуваровима канала, не ишчезне до другог краја онда ће се ваздух према снази потискивања уклонити у правцу, где је отиор најнезнатнији. Ово ието бива, ако снага не дејствује само потискујући, него и ако се нова маса ваздуха тера у нростор, који је већ ваздухом напуњен. Ако би отпори на другом крају система били већи, него што је нримењена снага за потискивање, по што је савладала дејство трвења, онда је јасно да ће у целоме систему настати згушћавање ваздуха, а згушћавање опет стајаће у сразмери према примењеној снази. Наравно то исто бива и онда, кад се у систем натера нова количина ваздуха. Вамисдимо сад да је цео систем цеви конструисан из шуиљикавог материјада, онда ће згушћени ваздух излазити не само на отвореном крају, већ свуда где год може проћи т. је. на све шупљике. Али ово бива код нулзивне вентилације. Кроз канал за улажење ваздуха утискује један вентидатор ваздух у простор, који се има вентилисати. У след тога ваздух се у простору згусне, те т.>ко излази кроз све отворе, и то у толико више, у колико је мања шупљина вештачког канала за одвођење ваздуха. Један научник мисли, да, иоред шупљикавосги дуварова наших становз, у опште није нужно да се бринемо за одводне канале, већ да се може осгавити ваздуху да сзби пута тражи. Док ово мисли један научиик, други тражи, и вероватно с већим правом, да канали за одвођење, за вентидацију са пулзијом, буду широки. Узевши све ово скупа, однос оба принципа вентилације може се овако Формулисати. Аспира-

ционој вентилацији гдавни је задатак да одводи нокварени ваздух, а за довођење свежег ваздуха она се мање стара На против вентилацији са пулзијом главни је задатак да доводн свежи ваздух, а мање се брине за одвођење поквареног ваздуха. Усиех аспирационе вентилације, која највише дејствује динав ичким средсгвима, променљив је и зависи од свакојаких околности. Вентилација са иулзијом, која се служи механичким средствима, задовољава трајно и равномерно потребу у ваздуху. Дакле теоријски био би најпробитачнији онај систем, који са механичким средствима доводи свакад тачно толико доброга ваздуха, колико је поквареног ваздуха механичким путем извучено. Ово би за школу било најцељисходније. У многоме се ово може костићи кад се оба, поменута начина вентилације у некодико споје. Но ма како се удесио систем вентилације мора се увек тачно прорачунати колика треба механичка снага за дејствовање, кодика пак ведичина вентидатора, канада и отвора за удажење и издажење ваздуха. Погрешка у томе прорачунавању у нропашћује цео систем * * * При крају овога чданчића морамо у кратко да изведемо ресудтате нашег излагања. 1) Покварен ваздух у шкоди исто је што и болест у организму. Еао год што на организам може штетно дејствовати недостатак хигијенских усдова, тако исто може и на школу. Исцуните све остале усдове за школу као: направитеје на здравом земљишту, дајте јој онолико висине, ширине и светлости колико треба, држите околину и просторије пгго се може чистије, па опет ћете имати онакажену гаколу, ако је осгавите без вентидације. Еодико је вентилација важан услов за школу, показује најбоље онај рачун, који је доказан научним испитивањим;|, а тоје, да један човек (или дете) издише за сахат 300 литара ваздуха са 12 дитара угљене киселине, и да, према овоме, треба довести на сваког становника 60 кубич. метара свежег ваздуха за сваки сахат. 2) Најпростији начин вентилације то је природна вентилација кроз врата, прозоре и друге отворе. Али природна вентилација з 1виси од врдо много околноети. Тако на придику природне венти-