Prosvetni glasnik

124

ФИЗИКА И МАТЕМАТИКА —

ИНДУКЦИЈА II ДЕДУКДИЈА

представи, и онда то јасно представити ученицима. Шкодска је табла врло индуктивно средство за сваки нредмет, а особито за Физику и математику. Наставник не сме изаћи пред ученике на једаред са са свим новим стварима, но посгепено из већ позпатих истина развијати све нове и новије. Ученици у нижим разредима морају што мање сами учити код куће. Нихов домаћи рад треба да се састоји искључиво у понављању онога што се у школи нрешло и да се у томе на примерима, ако је реч о математици, вежбају. Најбољи је успех свакојако онде где учитељ доспева, да са ученицима у разреду сврши свој предмет, а за домаћи рад даје им згодне примере, што се односе на оно, које се у разреду учило. Многи педагози јако бране индуктивну методу, и лгеле, да се што више и у математици употребљује. 18. Педагошки значај математике без сумње је у томе, да основна начела буду што једноставнија и простија и да се поједина правила везују логичком везом. У овоме погледу се досада доста грешило и греши се још непрестано, јер се прво развијају теорије, па тек онда тумачи са неколико примера, а треба баш обратно да се поступа : т. ј. ваља ићи од примера ка теорији. У нижој гимназији врло је лако теорију изоставити, а ту је баш и тако најмање треба. Тако у првоме разреду не сме бити ништа теретичкога, а што се деФиниција тиче, морају бити кратке и опет јасне. Свакако је природније, и пракса је показала, да је и боље за ученике, ако теорији претходи вежбање, као што индукција предходи дедукцији. С педагошкога гледишта је за математику од велике важности, да се основни појмови њени изводе нскуством, и да се истинитост њених правила објашњује примернма из живота. Ово је н сметало доста, те се од математике, која се оснива на искуству, направила дедуктивна наука. У уверењу да се има посла с лаким и разумљивим стварима, ишло се брзо с конкретнога на оно што је апстрактно, те се тиме и долазило у сукоб и са законима о разумевању, а и са логичким законима. Сваки нов проблем у математици мора бити продукт познатих појмова и правила. Проблем се мора ирво свестрано испитати и тек онда долази решавање нравила и доказ. Увек се нак има изнаћн начело) кога се држимо при доказивању и које су му главни моменти. Често је од потребе упозорити или одмах & развити сродна правила и доказе или их старијим ученицима дати за нриватно вежбање. Што се геометрије тиче, главно је начело, да се што боље показује и сликама а и геометријским мо-

делима ; код доказа се има пази ти, да су прости и да има у њима логичке везе и увек треба од иосебнога нрелазити на опште. Ваља се у опште и ту држати што више индуктивне методе. Исто се тако мора све оно, што је важније, пре иставити, а споредно и мање важно тек доцније. У старијим разредима даје се математика предавати више дедуктивно, јер ту су ученици зрелији, који су се већ извежбали у логичном мишљењу и научилиправити логнчке закључке. У вишој гимназији добија математика свој прави научни значај и карактер, и што се иде даље, све више и више. Ово особито вреди за геометрију, која пошав од појмова тачке и линије, долази до аналитичне геометрије као врхунца целе геометрије. 19. При предавању Физике мора се особита пажња обратити на основне појмове: на главна правила. Није довољно да научи ученик те законе по мора се пазити, да ли разуме значај њихов, и да ли их зна применити у практици и у животу, наравно у толико само, у колико се који закон тамо пренети може. Дубље се упуштати у појединости исто толико није нужно, колико је и штетно. Боље је оно време, које би се потрошило на те ситнице, употребити на решавање згодних рачунских задатака из Фпзике или на понављање опита. Као што смо видили, два су начина да се унознамо са Физикалним истинама : опит и по томе индукција, а за тнм дедукција. Но често смо у физици нринуђени онде, где нам опит и искуство не стоји на расположењу или не може да стоји на расположењу, увести тако зване ипотезе — претпоставке. Ове ипотезе одговарају дедукцији. Никако не може бити цељ средних школа развијати Физикално знање строго научно, него је више.,цељ доказане истине упознати и њихову научну карактеру дати нужно оријентовање. По томе дакле опити и демонстрације с једне стране а дедукцијас друге одговорнће постављеној цељи, а особито, ако што више одговарају умном развитку ученика. Неопростива је погрешка излазити из СФере разумевања ученика и разлагати им разне теорије. По моме мишљењу, то је ствар свеучилишта, а Ј гимназије и у опште средње школе имају готове и доказане истине износити пред ученике и иитомце своје. Често је и за сам екснерименат нуждан стваран увод, који се у томе састоји да наставник јасним речнма искаже резултат, који се нада добити од онита или пак и тако да уради, да сноредно протумачи а на главно да упозорн ученике. По свршеноме опиту да скуни још једном све, нонови то и онда даде за| кон јасно и прецизно. 20. Дедукција нретноставља, да је ученик стекао већ искуством неке нојмове и да је већ научио које