Prosvetni glasnik

ЕЛЕЕТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА 527

Од свију ових нрста елемената, никад се не употреби само један једпни едемснат, него према послу, некад више, некад ман>е. Кад се састави више елемепата у једно, онда се, као што смо рекли, ноложан иол једног елемента веже са одречним полом другога; положни пол другога са одречним полом трећега и тако даље, док се не повежу сви елементи које имамо на расположељу. У нрвом елементу остао је невезан, слободан, одречан пол а у последњем положан, те тако имамо две електроде: једну положну и једну одречпу, које нам дају електрицитет уа наш посао. На положној електроди прпкупи се положан електрацитет из свију елемената, а на одречној одречан такође из свију елемената и што смо везали впше тих елемената, тим ћемо добити и .јачу струју. Овако повезани елементи зову се, као што смо већ напоменули на једном месту, електрична батерија , или још потиуније: хидроелектрична батерија, која може бити само од неколико, а и од више стотина елемената. Код свију елемената које смо прегледали, видели смо да је употребљен цинк да изазове хемијску реакццју. Али рад који ће се јавити у електродама електричне батерије зависи од јачине развијене топлоте од броја калорпја које постају услед једињења цинковог. Са те тачке гледишта, електрична батерија не даје нам великих количина електрицитета. Јер цинк је доста скуп; литар цинка стаје петнаест пута више но литар зејтина, а кад сагоре, онда цинк даје пет пута мање топлоте од зејтина. Овај једини разлог био би довољан иа да се објасни зашто се електрицитет из галванских батерија не може употребити на електрично осветљење и друге послове где су потребне велике количине електрицитета. Из тог узрока задржале су се галванске батерије само у галванонластицн и телеграФији, а у другим применама заузео је место термо- и индукциони електрицитет. Међу тпм има радова који се могу вршитд само електрицитетом из батерије ; за све нослове мање и где није потребна велика снага електрична, ту су остале батерије; међу тим код електричпог осветљења, онде где треба топлоте и рада. где би батерије морале да сагору грдне количине цинка, ту бисмо морали узети огромне бројеве елемената па да добијемо једва слаб рад. Ирема ономе што се до сад дознало о галвансквм елементима, не могуће је у исти махдобити јаку струју и још јевтину ; с тога то морамо тражити код електричних производника других врста 3. Електро-динамичке машине „ Госаодо и другови! „Ма да још ништа незнамо о правој нрироди електрицитета, и не изпосећи никакве хипотезе о његовој

природи, опет можемо посматрати електричну струју која, је управо и најважнија са индустријског гледишта и која постаје на ова три начина: ,1-во, Хемијском радњом, или једињењем цинка са киселинама; 2-го, Загревањем додирних места два разна метала; и „З-ће, Претварањем механичког рада у електрицитет". Овим је речима Француски Физичар Хосаиталије, 3. Септембра 1881. годкне у 10 сати пре подне отворно предавања тако звана „сои!егепсе рготепас1е" у електричној взложби у П^ризу. Пошто је он говорио таким слушаоцима, који су већ познати са том врстом електрицптета и са справама којима се он добија (о којима ћемо ми тек да говоримо), то не можемо до краја пратити његов говор на овом месту. Ми ћемо се задржати код оног дела његовог предавања у коме излаже нсториски развитак справа с којима мислимо да упознамо читаоце, т. ј- електродинамичких машина. „На кој се начин може претворити механичан рад у електрицитег? пита се Хоспиталије. „Све до 1820. године ннје се ништа знало о односу који ностоји између магнетизма и електрицитета. „Тек те 1820. године Ерстед опази, да акосепоред магнетске игле спроведе електрична струја, да ће игла из свог сталног положаја скренути. „Ето то је био нрви однос измећу електрицитета и магнетизма, који дознаде Ерстед, и који показује да електрицитет упливпше на магнетизам. „Тај Факт из кога доцније нониче електромагнетизам, испитивао је и даље развио Амиер , који од тога створи читаву једну науку: електродинамику. „Резултати Амперових и Арагових испитивања одредише тачно законе који владају упливима магнета на струју и упливима струје на магпете. Али још нема струје која постаје унливом магнета све док Фаради не откри индукцију; тек он нађе да кад се калем намотан жицом или у теорији и само парче жице принесе магнету, т. ј. кад се какав електрични спроводник донесе у поље магнета, онда ће у томе спроводнику постати тренутна струја или тако звана индукциона струја." (Са том струјом ми смо се већ упознали.) „Али да се нека жица или калем намотан жицом принесе магнету, ваља утрошити неког рада, ваља га подићи руком и принети, а ту је свакако утрошен рад. Јер магнетско поље јесте она околина око магнета до које он може да привлачи, но која је врло мала и ако је жица што је ириносимо магпету мало даље, онда ћемо више утрошити од своје снаге док је њему принесемо.