Prosvetni glasnik

ООНОВНД ЦдСХАВА У ФРАНЦУСКОЈ

тога остаје му још право да надзирава какав се морад негује у приватним шкодама. Тако он има права а и дужност му је да забрани употребу учебника у којима би се напададо на устав државни и законе земаљске, па и да затвори шкоду ако би се у н>ој учидо и неговадо што противно општем схваћаву чедности и морада. Изузев та два дучаја приватна је шкода у Француској са свим незавксна. Ови учитељи, јавних и приватних шкода, морају водити дневник, бедежити тачно осуства дечија, и сваког меееца достављати једну копију тог дневник.а председнику опгатине а једну надзорнику гаколском. Осуства се извињавају само болепЉу детета, смрћу каког укућанина иди каком природном пренреком због које дете није могло доспети до школе (н. пр. ако се потоци између куће и шкоде излију, да се прећи не могу, иди ако мећава заспе путове итд.). 0 сваком друкчијем извињењу пресуђује једна особита шкодека комисија (одбор) којој је иначе дужност да се брине да деца уредно походе школу. Овде можемо узгред споменути, да је, на част Француског народа, проценат осуетава у његовим основним школама далеко мањи него што је код нас или код других народа европских. По извештају једног ученог надзорника гаколског, г. Греара, ') број осустава неизвињених у свима париским основним гаколама износио је од 1866 — 1877. год. 3.64 на сто. Ако додамо 5 процената за осуства проузрокована болегаћу, смрћу укућана итд., онда нам издази да 91 од сго деце уредно иду у гакоду. Од како је ново уређење гакола основних у Француској уведешУ (у 1882. год.), нроценат осустава јога је знатно умањен. У Дондону је проценат одсустава дечијих у основним гаколама 20°| о , а код нас у Орбији, може се узети да износи, прибдижно, 30 до 35°! 0 . На жадост, код нас се до данас јога није водида тачна статистика о осуствима ђачким. Ако се обавеза школовања у Француској и простире на сву децу до краја тринаесте године, то се време може скратити, ако дете у једанаестој или у дванаестој својој години добије сведочбу (сегШса!; <Г&и<1ев) да је изучило, ако не бага све оно гато се за 6 година у основној гаколи учи, оно да је шуА ) Огеаг<1, 1/ ЕпбеЈдпешеШ; ргЈтаЈге а Рапз ек сјапз 1е Јераг1;етеШ с!е 1а 8е1ае с!е 1866. а 1877,

чидо нриближно оне иредмете који се у јавним основним гаколама уче и јога какве који се тамо не уче а корисни су. До пре мало година велики број гакода општинских био је у рукама ноповских редова и непристрастан посматралац признаће да су школе попова биле у многом погледу боље од школа које ниеу биле под њиховом управом. То се нарочито признати мора кад је говор о гакодама којима су управљала браКа за хришКанску наставу (Ггегез (1ез 6со1ез сћгбИеппез). Тако су н. пр. њихове шкоде одавна биле подељене на класе (разреде), и свака је класа имала свог учитеља , док је у мирјанским гаколама јога од времена рестаурације Лудвика ХУШ-ог остао тако звани узајмички систем. Јога .1680., Жан Ватист де ла Сал, који је основао другатво „ Ггегез 4ез Есо1ез сћгеИеппез", уредио је да се гаколе којима управљају та браћа деле на класе, да у њима буде подељена настава. 1883. год. имао је тај ред у Француској 369 гакола а 1,039 разреда са 1100 учитеља, тако да је свака школа имала по три учитеља. Демократе шранцуске нису се устручиваде да узму од својих противника — попова — оно што је у њиховим гаколама добро, и данас се општинске гакоде у Француској деле на класе. Основна гакола дели се на три гдавне секције , на соигз Шгпсп1агге, где су обично деца од њихове гаесте до њихове осме па и девете године; соигз тоуеп, где су деца од осме иди девете до једанаесге године; и (оигз зирег/еиг, у ком су деца до тринаесге или четрнаесте године. Те секције или ти курсови (соигз) деле се опет на класе (разреде), а та подела на класе управља се према броју ученика. Оредњи број ђака у једној париској основној школи износи 300—400. У такој једној школи било би 6—8 класа, а на једну класу дошло би 40—50 ђака. Већи број ђака у једној класи био би изузеће, као пгго не би било правилно ни то да се две класе обучавају у једној соби. Правило је да свака кдаса има свој докал (учионицу). Основна гакола има толико учитеља колико има класа и једног уиравника (<Игес1еиг) који може бити и ослобођен од дужносги учитеља. Осем тога основне школе имају (где је могућност за то) своје специјалисте учитеље за цртање, музику, гим-