Prosvetni glasnik

532

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

трично цртање, основи из физикс , механике, и хемија у својој иримени на индустрију. У њој има п један технолошки курс с којим је везано познавање различних занатлијских алата, и материјала што се у занатима и Фабрикама прерађују, као и упознавање са различним методама рада итд. Ученици се воде и у радионице где им се дају очигледне поуке. У првој години ученици уче у опште све оно што је потребно разним радњама и занатима. У другој години дозвољава им се да изберу коју хоће радњу у којој ће се за тим специјално за две године спремати и обучавати. Ва прве две године ученици раде дневно 6 сахата у радионици а четири сахата у школској учионици, у трећој години раде осам сахата у радионици а два сахата у школи.

КАРАНТЕРНЕ СЛИНЕ I (по Јк.. Ј>. (НАСТ МАЕЕДОНИЈА X Краљ Филип 1. У вароши Тиви живео је славан војвода Пелоиида. Он је водио многе' ратове са Шпартанцима и побеђивао их. Македонија је имала своје старешине, али су у њој често бивали нереди. Еад су једном били нереди, уђе с војском у Македонију тивљански војвода Пелопида, умири народ и ностави им за старешину Александра, који је био син македонског внеза. Његовог млађег брата Филииа одведе са собом у Тиву као таоца. У Тиви је живео Филип у кући војводе тивљанског, и ту се изучио војничкој вештини. Но њему је најглавније било. што је живећи у Тиви видео, како је у грчким државицама раздор и свађа. Он је видео, како у грчким државицама нема ни онако поштених људи, ни онаких војсковођа и војника као што је дотле било. После неког времена умре кнез у Македонији и Филип отиде тамо. Многи су се спремали да заузму престо , али Филип савлада све своје непријатеље. Његови непријатељи нити су били мудри онако

0 тим радионичким школама издао је Алфонс Паже један интересантан извештај. ') Из ових бележака види се да је Францеска република, у преустројству основне наставе, умела наћи начин, да школа буде у истини посредница између науке и народа, да школа спрема људе за практичан живот, да од деце ствара, у истини способне, слободне и независне људе ! Овако Француско ђаче с добром сведочбом из основне школе већ има отворене различне путове на којима смело и независно од бриге родитељске може ући у борбу животну. ПроФ. рв. ЈЗ.

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј 1 РУБЕ-У)

АК) као он, нити су имали вештине и храбрости као он; па с тога их је и победио. По што је победио све оне, који су хтели да му заузму престо, прогласио се за краља. Одмах се постарао да уреди што боље евоју војску и да је изучи ратовању. Он је саставио војску у колоне, и те колоне назвате су ®аланге. Овака Фаланга имала је 8000 војника. Они су стајали један иза другог у 16 редова и носили су коиља дугачка 14—16 стопа. Така једна Фаланга изгледала је као непробојна шума од копаља. Кад је Филип уредио своју војску, прва му је брига била да покори грчке насеобине на морским обалама Тракије и Македоније. Он оевоји неке вароши и утврди их, а задоби у своје руке и богате руднике. Ови рудници били су тако добри, да су му доносили хиљаду таланата годишњег прихода. Таким начином Филип задоби много новаца са којима је поткупљивао издајнике у грчким варошима. Његово правило беше: никакав зид не сме бити тако висок, да га не може прескочити магарац натоварен златом. Филип није био задовољан, да буде краљ *) 1^08 еоо1ез ЈарргепЉ раз А. Ра §е8.