Prosvetni glasnik

960

УРОБЕНОСТ ИЛИ МОЋ НАСЛ.ЕТЗА

ГГо два и три пута ловтораван је овај предиет у свима разредима. 8. Од вештииа нредавато је у овој школској години слободоручно цртање, краснопис и телеснI и војничко вежбање. Вештинама у опште показују ученици овде велику наклоност, као што се то могло приметити на радовима из предаватих им вештина, које су са особитом вољом радили и свуда задовољавајући успех показали. 9. Неки су наставници испитивали ученике скоро сваког чаеа, а неки пошто сврше поједине партије. Оцене су свима ученицима давате сваког двомесечја. сем случаја болесги. 10. Задоцњавања од школских часова бивало је иреко зиме чешће код оних ученика, који се издржавају послуживањем. 11. Ванредни одмор дат је ученицима три дана о берби винограда. 12. У току ове школске године одеуствовао је један насгавник пет дана због женидбе и вероучитељ 10 дана ради одласка у Ниш, по одобрењу господина министра.

13. Ни један ученик није кажњен саветском одлуком, а неколико њих кажњени су од разредних старешина и старешине завода због несгашлука или неколико неоправданих изостанака. 14. У овој школској години добио је овај завод од министарства просвете доста богату збирку физичких апарата; тако исто и за минералогију послало је министарство просвете збирку минерала од 200 комада, а за познавање човека четири анатомске слике од Фидлера. 15. Књижница је још у свом зачетку и све што има добивено је од министарсгва просвете. Ове су скоро књиге неповезане. 16. Школска зграда је општинска кућа и за сад може послужити за школу, само би требало још и салу за цртање направити. КВр. 175. 3. Октобра 1883. год. у Врањи. ЗастЈпник директора врањске ниже гимназије, у>. Ј1. ^Еичи-к, предавач.

УРОЂЕИОСТ ИЛИ 1У10Ћ НАСЛЕЂА И ЊЕН УТИЦАЈ НД МОРАЛНИ И ДУХОВНИ НАПРЕДАК ЧОВЕЧАНСКИ од ј Л. ЈЗИХНЕРА ПРЕВЕО ,Ј. Миодраговик

П р Е Г П Е д Значај наслеђивања и урођености у оиште. Знање о њему у арошлици. Познавањс његово у медииини Урођене или наслеЈјене болести и склоности болестима. „ Праотачаски грех." Телесне особине које могу да се наследе. Дуг и кратак век. Наслеђивање душевних болести. Статистика лудница. Душевне болести као болести мождане. Закони у наслеђу. Латентност или иовратљивост. Невиђење боја или слеиило ирема бојама и слеиило ноИно. Хемофилија или крвоточина. Атавизам. Наслеђивање иростога утицаја. Хомохроно наслеђе или иојављивање у извесно доба живота. Насле^ивање наказа. Наслеђивање задобијених или вештачки ироизведених особина и болести у животињч

и људи. Наслеђивање и Дарвинова теорија. Индивидуалне разлике. Формулисање закона о илођењу. Једнако рађа једнако. Слично ироизводи слично. Случајне измене које се даље наслеђују. Утицај човеков избором и негом. Дарвинов ириродни избор. Даљи утицаји на иромењивање живих створова. Органски, живи свет се налази у неирестаном иокрету и иромењивању. Примена закона наслеђивања на човека и његово телесно и духовно наиредовање. Духовно или душевно наслеђивање још јаче. Утицај расиоложености. Нримери за душевно наслеђивање. Наслеђивање навика. Наслеђивање нагона и наклоности. Наслеђивање наклоности иијанству и злочинствими. Наслеђивоње талента. Дар у фамилијама. Наслеђивање