Prosvetni glasnik

тељи, хладноћа, суша итд. гоне их у многоме на то. Тако је се и мајсторија у животиња развила поступно вежбањем, и то тим лакше, што је са сваким покретом, који је већ ностао навика, везана и извесна мера нријатности. Где тако за одржање Феле нагон чини све што је нужно, ту није остало ништа за даље усавршавање или за развиће у неком новом правцу, и та врста стоји на истом ступњу, што га је достигла, као пчеле и пауци од како их човек иознаје. Могло би се рећи, да у верваној системи ових животиња вигае никакве друге радње ћелијца ганглијских нисумогућне, сем оних, које служе њиним засебитим радњама што их вргае но инстинкту. Животиње задобијају овај нагон за вештачке грађевгше само једпостраногаћу. Отуда се и чини, да оне ништа више ве могу научити и да и ово никад нису училе. Но способносг за вежбање јавља се у свету животињском тек онде, где је одржање појединих животиња и Фела животињских осигурано снољним и унутарњим утицајима тек тако, да животиња, за свој опстанак не сме више расти једнострано. Тако би нам било слободно и с неким иравом могли -бисмо узети, да се јачина мишица за летење и копање земље, дебљина коже на длановима и табанима, на репу за вешање и стражњици у мајмуна, израштаји коштани за припињање мишића и још тако пуно које гата, оснива на наслеђивању нутритивнога и Формативнога дражења, а сви најразличнији нагони за грађевинарство и вештине своде се на преплетање радња ганглијских ћелпјца. И у овоме наслеђивању стечепих особина у средсреди живчаној и лежи нам помирење она два нротивна иравца у теорији сазнавања, емпиристичкога и нативистичкога, од којих први вели, да

је све што знамо стечеио с поља, а другн опет да је све урађено. Поред усавршавања вежбањем, ие смемо ни природни избор заборавити те да разумемо органску целисходност, и то из три узрока. Прво, има прилагођивања, која се не могу објаснити само вежбањем, него и природним одабирањем. Друго, у биљака, које у своме животу тако исто показују целисходвост као и животиње, нема вежбања. И, на иослетку, треће, нама је нотребно природно одабирање и за то, да објаснимо и само вежбање. И одиста, корист од вежбања је дубока проблема. Ако ие ћемо да допустимо, што иаучно не смемо да чинимо, да је оно што је целисходно ностало на други вачии а не механи ки, то морамозакључити, да су у борби за < пстанак нобеђивале оне животиње, које су вршећи своје иослове ма којим начином развиле јаче своје особине и моћи за њих те су их лакше или више вршиле но друге, и да су ове срећне животиње своје срећне особине превосиле наслеђем и на потомство. Тако је- ностао свет животињски смособан за вежбање; тако се начини од природнога одабирања у вежбању корисно срество, које му помаже ; тако се, пајносле, органски живот у целини, начинио машина, која се сама усавршава. Е. ХеЈ.инг, бегае узео ; ,да се и таке особине преносе ва потомство, које је сам тај организам стекао у своме животу, а иије их наследио од својих родитеља, и да услед тога сваки органски створ своме новоме зачетку придаје ономе великоме наслеству родитељском и по нешто пово, што је сам он задобио у своме индивидуалноме животу." И што се ово мишшљење више подудара с оним што смо ми до сада изнели, у толико ја више кривим Херинга, што он ову особину органску, да се стечеие особине преносе у наслеђе