Prosvetni glasnik

246

КАРЛКТЕРИЕ СЛИКЕ

ИЗ ОШПТЕ ИСТОРИЈЕ

Хенрих иије обећао давати данак из страха. Њему је требадо ма какво згодно средство, да ослободи Немачку од угарских нанадаја. Он је сам себе питао: зашто се њима ие може одолети ? На скоро је увидео, да је неједнакост у оружју и незгодно земљиште у Немачкој узрок, што немачка војска губи победе. Угри су били добри коњаници а Немци добри пешаци, који нису могли коњанике ни нападати ин гонити. Осем тога у Немачкој не беше утврђених места, осем појединих приватних тврђава и замака. С тога Хенрих издаде наредбу, да се сваки десети човек из околпих места мора преселити на једно одређено место. У Севериој Немачкој нису тада људи били навикнути на заједнички варошки живот, и с тога се на неким местима јављао отпор тој наредби. Али на скоро се видело, како је корисна краљева наредба, и брзо су се нодигле по целој земљи тврђаве, у којима су се Угри могли очекивати без велике опасности. Тада су многе вароши, које су основане још за Карла Великог, као Хамбург, Магдебург, утврђене и проширене. Многе опет вароши као: Мерзебург, Витемберг, Гослар ит.д. основане су тада из нова, јер ире тога није о њима било ни спомена. Становници, који су живели у тим градовима, нрозвати су грађани. Њихова занимања била су разноврсна. Цар је потпомагао грађане вароши. Робовима је давао слободу, ако су се хтели у вароши настанити устаиовљавао је ианађуре и пијаце по варошима, и није им узимао никакве иорезе; поклањао им је имања и шуме тако, да је насељеност варогаи брзо норасла. У борбама са неиослушним племићима цар је увек налазио сигурну помоћ у ратобориим варошанима. После неколико столећа, вароши које су постало републике под именом „слободне царске вароши", биле су ог-

њиште вештина, европске трговине, науке и образованости. Оне су биле кеко време трећа сила у држави, а какав значај оне у садашњости за државу и образовање имају то је већ познато. Тако је Хенрихова заповест, да се зидају вароши, имала неизмерне користи за сва времена. Осем тога обнови он народну војску, т. је. прастару земаљску одбрану, и заповеди да не само благородници него и најггарији син сваке куће мора бити народни коњаник. Даље нареди да се ова народна одбрана чешће скуиља на збориа места, да се вежба, да јашу коње, да се уче свима војеним вештинама. Кад се сакупе, онда се поделе у два дела и као неприЈатељи нападају једни на друге. Ова коњаничка вежбања јесу почетници турнира а друштва за јахање узрок су ритерских ордена и грбова њихових. Пошто су при великим вежбањима учествовале и саме женске, то је Хенрих прави основалац ритерства са његовом услужношћу према женскима и његовом љубављу према реткостима у ратовању. По гато је Хенрих ову своју установу утврдио, хтео је ои да је опроба наиадом на једног од слабијих ненријатеља. Он наиаде на нека словенска нлемена око реке Елбе и покори их, па тамо направи нове тврђаве. Ва тим се окрете против чегаког краља и намора га, да-му се закуне на верност. Тим начином он је осигурао Немачку са источне стране. После неколико година овај неуморни краљ нападе на Шлезвиг, и тамо победи храброга данскога краља, па ту област састави са Немачком. Један еиископ отпоче тамо проповедати хригаћанство, и задоби за њега и самога краљевог сина. 5. Док се све ово догађало било је протекло девет година. За то време Угри и други народи нису нанадали на Немачку