Prosvetni glasnik

3 10

разне довластице. Међу тим је у варошижа надредовадо грађанетво мирно и неприметно али брзо и ноздрављало је нову зору слободе. Тако у унутрашњости земље беше лепа слога међу свима сгалежима, а над свима њима стајаше краљ, који беше правичан, дрзак, смирен, благ и мудар. Он је био Немцима срце пуно леиих нада, на још леншу будућност. 4. У то време живео је у Италији један насилник (тиран), а то је био маркгра® Беренгар. Он је отровао Дотара младога италијанског краља, а његову удовицу, лепу Аделаиду, којаје од краљевске породице, затворио,јер не хтеде ноћи за његовог сина Адалберта. Она је била затворена у једној мрачној кули код језера Гарде. Четири месеца седела је Аделаида у тој страхоти и најсвесрдније молила се Богу да јој пошље избавиоца. Један њен веран служитељ пајпосле проби зид и кроза земљу наирави отвор за бегство. Он одведе лепу удовицу близу једнога језера и ту је склони код једнога рибара. Одатле отиде она у тврди

замак Канос, који је био на једној високој стени, а око њега је текла вода. Господар тога замка дримио ју је радо и бранио је од нападаја Беренгарових, који је одмах дошао и опколио замак. Сад се Аделаида сети како се далеко прочула слава немачког краља Отона. С тогд му посла човека и мољаше га, да он као хришћански ритер освети њену част, а она му за то даваше руку и краљевину Италију. Отов, који је ч онако био удовац, чим је ово дознао, сакуди све своје верне и одане и сномену им да му нритеку у помоћ, јер он хоће да заштити притиснуту невиност. Немачка срца закуцаше од радости. Брзо се искупише три силне војске и пођоше нротив Беренгара. Он не смеде ни чекати војску, већ побеже од замка. Варош Павија радо се дредаде немачком краљу. Тада му се нредаде цела Италија, над којом много времена (од Арнул®а) никакав Немац није као цар или краљ владао. Депа Аделаида изађе Отону у сретање и као домаћица даде му руку. Свадба је била у Павији и прослављена је са свим свечано. (Настамће се)

СРЕДЊЕ ШК

Гимназије Гимназијама је задаћа да у свима правцима развију даље оне науке које се уче у јелинским школама, а нарочито да спреме омладину за прелазак на университет. Цела гимназија има четири разреда, и по свршетку четвртог разреда ирелази се на университет. Места, која имају целу јелинску школу, а не могу да имају и целу гимназију, могу да имају гимназију од 1, од 2 и од 3 разреда. Ученици таких гимназија морају остале разреде да сврше у иотпуној гимназији да би могли ирећи на университет.

Л Е У ГРЧНОЈ

/ У свакој гимназији има пет проФесора: један за математику за све разреде и четири за остале науке: два за класичке језике и Филологију, један за Францускп језик, нсторију и геограФију и један за Јестаственицу, Физику, Хемију, Антропологију н ФиЛОСОФИЈу. Распоред и програм за нредавање ирописује министарство просвете и црквених послова. ПроФесор најстаријег разреда уједно је и управитељ гнмназије. То исто важи и за потпуне и за непотпуне гимназије. Унравитељ стоји непосредно иод министарством нросвете