Prosvetni glasnik

312

трије а бољим ђацима н основи равне тригонометрије. У III и IV разреду предаје се и математички земљопис. Остали предмети што спаДају у групу природних наука проширују се и предају методично. Из Француског језика тако исто. Предаје се и јеврејски за оне

који хоће да се одаду теологији. Часова има недељно: У I разреду: За јелински језик 8 За латински .језик 4 За веџбање у грчком писању • 2 За Катихизис 2 За Историју и земљопис • • • 2 За Математику 2 За Физику и Јестаственицу • • 2 За Француски језик 2 Свега 24 У II разреду: За Јелински језик 6 За Латински језик 6 За Теорију речитости (Риторику) 2 За Катихизис 2 За Историју и земљопис • • 2 За Математику 2 За физику и јестаственицу • • • 2 За Француски језик 2 Свига 24 У III разреду: За Јелински језик 5 За .Аатински језик ...... 5 За Риторику 2 За Катихизис 2 За Историју и земљонис ... 5 За Математику и матем. земљ. • 2 За Физику и Јестаственицу • • 2 За Француски језик 2 Свега 25 У IV разреду: За Јелински језик ...*... 4 За Латински језнк 4 За Риторику 2 За Историју и земљопис • • • 2 За Катихизис 1 За Математику и матем. земљ. • 4 За Физику, Јестаственицу и Основе Хемије 3

За Логику и кратки увод у философију 2 За Француски језик 2 За Јеврејски језик 2 Свега 26 Допуштено је ироФесорима гимназије да могу узети ио једног помоћника од оних кандидата, који су теоријски испит за учитеље јелинске школе положили и којега би уиравитељ гимназије прпмио. Овим помоћницима задатак је да понављају ђацима предавања. Гимнастика се ради после осталих часова. Као необавезни предмети иредају се нови језици, нарочито немачки, живопис и музика. Ово предају нарочити учитељи и ван горе означених часова. Школска година ночиње и траје као и у јелинским школама. У I, II и III разреду бивају испити и на крају течаја и на крају године као и у јелинским школама. У I. разред гимназије примају се они који су свршили целу јелинску или подобну приватну школу, и пошто ноложе пријемпи исиит, усмени и нисмени, из свију предмета који се уче у јелинској школи, у присуству свију проФесора гимназије, који су одговорни за строго и непристрасно вршење тога иосла и сви потписују ггротокол о томе испиту. Тај нротокол шпље се министру нросвете. Из разреда у разред иреводе се ученици као у и јелинским школама. Који пак желе да добију сведоџбу да су свршили гимназију, они нолажу испит зрелости (главни испит) пред комисијом од свију проФесора гимназије, којој нредседава упракитељ гимназије, и у присуству чланова еФорије. Ова комисија решава коначно о томе да ли је ученик показао довољно знања или не. Испитјеусмен и нисмен. Од ученика тражи се да правилно нзради писменн задатак у иреводу са старојелинског на новојелннски, тачно по правилима граматике; да изради задатак у преводу са јелинског на латински; да напнше што грчки, у лепим реченицама и чистим нравописом; н да писмено реши какав математички задатак у границама предавања у гимпазији. Усмени испит је: да ученик преводи и правилно тумачи коју главу из латинских класика, који се уче у гимназији, и да покаже да има знања из свију нредмета, што се предају у