Prosvetni glasnik

313

гимназији. Који ђак па овом испиту падне, он добија сведоџбу из најстаријег разреда (4-тог), и дужан је да тај разред понови. 0 испиту зрелости саставља се протокод, који се шпље мипистарству просвете. Ношто се уснех у гимназијама у главноме показује писменим радовима ђачким, то им се даје сваке недеље по један нисмени задатак да иреводе са грчког на .аатински и обратно ; од времена на време састављају но што год самостално на грчком; сваког месеца добијају ио један задатак из математике и Француског Језика; сваког течаја по један задатак из Историје ; а у старијим разредима из Логике и ФилосоФије. Из осталих предмета не раде се писмени задаци. Ови се задаци строго оцењују и ђацима се казује шта је у њима добро, а шта не. По тим оценама се одређује ђацима ранг и њихов годишњи успех, како општи, тако и из појединих иредмета. Давање паграда учеиицима бива као и у јелииским школама. ПроФесор у гимназији моасе ностати онај, који је свршио университет и положио теоријски и нрактички испит. Испит проФесорски полаже се у ирестоници иред комисијом, коју министар просвете одређује од проФесора университета. Иснит је усмеии и писмени, и то из свију предмета, који се предају у гимназији. Ко на том испиту нокаже уснех: одличан, врло добар, добар, добија сведоџбу да је способан за ироФесора гимназије. У овој сведоцби парочито се наглашава знање из старих језика, а особито из матерњег језика. 0 исниту овом саставља се протокол, који потписују сви чланови комисије, и који се шиље министру просвете. На основу тога иротокола, миннстар издаје решење о сиособности или иеснособности кандидатовој за професорско звање. Иосле овога теоријског иснита, кандидат је дужан да положи још ирактички испит, на коме треба да иокаже своју наставничку спрему за предавање гнмназијских предмета. Ирактичку спрему може прибавити предајући као супленат у гимназији, или као наставник у приватној којој школи, или као приватан учитељ. И ирактички испит полаже се у престоници пред комисијом, коју одреди министар нросвете. И о том испиту сачињен про-

токол и нотиисан од чланова комисије подноси се министру. ПроФесори гимназија постављају се указом краљевим. Кандидат и ако испуни све ирописане услове, не добија звање проФесора, ако се сумња у његово владањеирелигиозност. Плата проФесору гимназије износи месечио 200 драхама, а расте но периодским повишицама. Ну не може бити већа од 300 драхама месечио. Управитељ осим плате ироФесорске има и додатак од 50 драх. месечно. И овај додатак иовеНава се са 10 драхми месечно на сваких пет годииа, али овај додатак не може да буде већи од 100 драхми. Дисцинлина у гимназнјама одржава се као и у јелинским школама. Управитељ у споразуму са проФесорима одређује према местним нриликама иравила, по којима се ђаци унрављају, пошто та иравила одобри министар просвете. О тежим случајима нарушене дисциплине решава проФесорскисавет, који се састаје на позив унравитеља. У оваке . седнице може управитељ да нозове и чланове еФорије, ако нађе да је нотребно. Ревизију наставе п реда у гимназијама врше ироФесори университета, које одреди министар нросвете, и који подносе министру извештај о стању школа које су нрегледали и о настави у њима. Нриватне средње школе Приватну наставу која би заступала јавну наставу јелинских школа и гимиазије не може давати нико без одобрења министра просвете, осим наставника јавних именованих школа^ учитељских помоћника и каидидата за учитељска звања, који имају одобрење да практикују. Где држава не установи јелинску школу или гимназију, ту има право да таку школу установи општина о свом трошку; али те школе морају у с.вему бити уређене као год и државне. Опште напомене Све јелинске школе и гимназије, које немају потпуни број разреда, падају на терет једне или више оиштина. А потпуне јелинске школе и потпуне гимназије као оишти наставни заводи падају на терет држави. 40