Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ МЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по р.. р. РУБЕ-У) ТРЕЋИ ДЕО ПРВИ ОДЕЉА^ ПРОНАЛАСЦИ И ОТКРИЋА

ПРОКАДАСЦИ 1. Јован Гутенберг Што у данашље време можемо за мадо новада да купимо и да читамо дене књиге, треба да благодаримо Вогу, који је у дупш једнога човека, по имену Јована Гутенберга, побудио велике мисли. Јован Гутенберг родио се у Мајнцу године 1397. Кад су доцније настали немири у тој варопш, његова породица побегне у Штрасбург. Младост Јована Гутенберга, место где је учио и прилике у којима је задобио своје многоструко знање са свим су непознати. Али зна се као извесно то, да је он године 1436—1438. ступио у ортаклук са више људи у Штрасбургу, да праве огледала, да глачају камење, а сем тога помоћу иреса, који је један између њих нашао, он је чинио нрве несавршене покушаје, да штампа књиге. И ако је његова породица била раније врло богата, она је бегством из Мајнца била доста поернула. С тога Гутенберг, да би се могао издржавати, морао многе изучене вештине примењивати. А да би могао заслужити и новаца за своје скупоцене покушаје и радове, он је морао в друге учнти. Извесно је само то, да у Штрасбургу није нн једну књигу штамнао, Може се мисдити, да је он још раније дошао на мисао да штампа књиге, пошто је пре тога правио слике светаца са стиховима и изрекама. То је радио овако: На табдици од крушковог дрвета изреже се

(Наставак) резана слова премажу се црном бојом, па се носле на ту слику и сдова притисне артија, те на њој остане и слика и изрека. Од оваког изрезивања сдика и слова није било далеко до проналаска штампања књига, и ипак нико није могао доћи на ту мисао пре Гутенберга. Он је испрва изрезивао пуне дрвене таблице речи и номазивао их црном бојом. Ади он је морао изрезати толико таблица, колико је имало страна у књизи, а то је било врло тешко. Мало по мадо он дође на мисао да направи једну штампар^ са којом ће моћи да штампа више пута једне исте речи и слова. Али он није имао новаца и с тога је морао радити с туђим новцима, а то га је запдетало у парнице и друге беде. Газмишљајући о овој ствари сину му на један пут светла мисао. Он мишљаше, кад се поједина слова из дрвене табдице исеку свако за себе, онда се могу састављати како хоћеш и из њих правити нове речи. Што смислио то и учинио. Сад је имао покретна слова и могао је радити много више него пре тога. Пређе су на таблици изрезане речи остајале увек једне исте. Адп сад са покретним словима могао их је скдапати како год хоће. Н. пр. он има ова покретна сдова: А, 0, Е, Н, С, П, Т, Г, и из њих може скдопити речн : ено, она, сноп, снег, сат, пена, топ и т. д. Еао што се види, то је био изванредно ведики напредак. Но Гутенберг је брзо увидео,

сдика, а тако исто и стих или изрека. Из- да су слова од дрвета незгодна, да се брзо 73