Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРПЕ СЛИКЕ

603

икакве потиоре и без кравде — шта је могао он у Мајнцу започети ? Врло мало времена провео је оп ту, погружен и притиснут. Тада човек. комс је свет требао да благодари за средство знања, узе штап и остави по други пут своју матерњу варош, сиротан и без помоћи, са помућеном вером у поштење људи. И куда је пошао тај честити а сиромашни човек ? Он је опет пошао у Штразбург, где је већ пре тога толика искушења претрпео.. Он се надао да ће тамо моћи подићи једну штампару и да ће опет моћи да прибави себи часно занимање. У тој нади, која је овог ногруженог човека још храбрила, дође он у Штразбург. Он понуди све богате, познате му људе, да му даду новаца како би извршио свој план, који је у души носио. Али све је остало безуспешно, а невоља биваше све већа, док су Фауст и Ше®ер жњели оно што је он сејао. Готово издајнички и лукаво држали су обојица у тајности проналазак лепих Ше®ерових слова, докле њега нису истерали. После тога штампали су један красан псалтир, који се још и данас сматра као украс штампарске вештине, док је благородни Гутенберг, коме смо сви благодарни за проналазак вештине, трпео највеће невоље, и једва је имао места где је могао своју главу, пуну туге, склонити. 3. Кад је у Штразбургу ишчезла свака нада, а сиромах човек био у највећем очајању, изгледаше као да му се опет појављује звезда среће. Он ступи у свезу са једним богатим човеком у Мајнцу (др-ом Конрадом Хумером), који беше готов да нађе новаца да подигне нову штампарију у Мајицу. Гутенберг се врати у матерњу варош, где је пре толике невоље претрпео, јер су га неверни људи за све лагали, да тамо опет уреди штампару. Он је морао овде опет

из нова почети, ма да је пре цељ срећно постигао био. Опет је почео из нова. Сву своју снагу уложи он на то, да нову штампару уреди што се боље може, и да на послетку пожње награду за своју вредноћу и изналазак, али га и ова последња нада изневери. Тешко је заболело проналазача, који је своју вештину као тајну чувао да тиме себи осигура извесну добит, која му је с правом припадала, и која му је у тешком положају требала, — тешко га је болело, јер је његова тајна издата била. Кад Је он са Фаустом и Шешером ступио у борбу и на послетку се од њих одвојити морао, тада за време суђења беше посао стао. Многи помагачи, које је он узео и заклетвом их обвезао, да тајну његове вештине не издаду, остали су сад без службе. Они се разиђоше и кад је посао престао држ,али су да су ослобођени од своје заклетве. Они основаше штампарије у другим варошима, као у Штразбургу, ФранкФурту на Мајни, Бамбергу, и из њих су сад излазили штампани списи. Уз ову несрећу за Гутенберга појави се још и друга, која је у много већој мери допринела да се знање о штамнању књига по свету раснростре. Архијепископа и курФиршта мајнцког, Дитера, збаци римски папа са његовог достојанства. На његово место постави Адолоа, гра®а насавског. Ово је Дитеру било врло криво. Он скупи војску а и Адолф насавски, ради одбране, учини то исто. Тако се отпоче крвав рат међу њима двојицом. Дитерови приврженици били су грађани из Мајнца и он се утврди у вароши Мајнцу. Адолф опседе варош н једне магловите јесење ноћи освоји је. Грађани су се јуначки бранили, али су морали отступити нред силном навалом и големом силом. АдолФова војска убијала је све немилостиво, запалила један део варопш и задала ужасан страх. У овој ужасној ноћи нађе и невернога Фауста за76" У