Prosvetni glasnik

С06

исторпја српсквх школл у угарској

водећи оснонно пнсмо своје, наводи митрополит, е је излишио говорити како су страдали предеди у којима Срби живе; а да се у том неноретку није могло ии мислити на подизање школа. Он дакле незнање и разврат што се опажа у српском народу узима као природну последицу, што долази од недостатка школа, па вели, ако се остане и даде у томе незнању, да ће народ коначно пропасти. Даље унозорава на друге народе; који имају своје шкоде и академију у свему и корачају леншој будућпости па сусрет, па да и српски народ, ако буде напредовао у наукама и вештинама чека лепша будућност. За то, аи да одговори „горућој" жељи срнског парода, што уздише за својим школама, установљава он ову Фундацију, а позива манастире, свештенство, цркве (општине) и цео народ, да новчано прилажу колико могу, да се тим подигне фонд, из кога би се издржавала школа у српској митронолији, у којој би се ноставили учнтељи, који би предавали науке на славенском, латинском и немачком језику, у тај фонд положио је митрополит прве године 50 дуката, обећавајући да ће док живи улагати у њега годишње по 10 дуката. Наложио је даље да сремски мапастири дају годишње ове прилоге: Кувеждин и Дивша скупа 12 дуката. Опово, Крушедол, Раковац и Шишатовац по 7. Врдник Јазак по 7, Беочин, Гргетег, Геметан Привина Глава по 6 дуката. Сваки протоион и имЈћнији свешгеник по један дукат, а сиромашнији по 2 Фор. годишње. Исто тако и цркве по могућству да прилажу. Да се кутије, што су ио црквама за стране манастире биле, укину, а да се поставе свуда школске кутије, а да свештеници нри свадбама и другим приликама пастајавају, да народ у те школске кутије принаша милостињу. Он даље установљава главне туторе школске, (калуђере, свештенике и мирјане) који ће бригу водити, да се таЈ новац прикупља, и који ће школе бранити нротив свију непријатеља и нападача. Одређује економа, који ће рачун о свима примањима и издатцима водити и који ће надзиравати не само школе у Кардовцима но и иначе по енархији. 1 ) Овај фопд установљен је само за митрополију карловачку, а види се и то, еје НеЈ ) РајиК Милош др. „Народни фондови" стр.

надовић смерао, да то буде неки централни школски фонд целе архидијецезе из кога би се временом издржавале све српске тамошње школе. Доцније ночеше у њега прилагати и еиископи из дијецеза, те је по свој прилици и митрополит пристао на то, да то буде фонд за више школске заводе, што би се новремено подигли у свима епархијама. Та виша школа у Карловци, посвећена „покрову Богородице," отворена је још исте године. Но митронолит се није задовољио само тиме, већ је настојао, да се и у целој епархији његовој подижу „мале" школе, да свепггенство народ у вери наставља, да се даровита деца, пошто сврше основну, шаљу у већу шкблу карловачку. Од интересантних његових циркулара саопштићемо неке, пошто и онако до сада нису нигде саопштени. Године 1753. под 30. Јануаром шаље он свима општинама иастирску поуку, у којој говори : а) о важности доброга васгштања, потреби школске наставе и одговорности родитеља пред Богом и људима, ако пренебрегну своју васпитачку дужност. Светује их даље, да се паште, да им деца буду настављана „као што је на овим странама обичај био и сад јесте у азбуци, часловцу, исалтиру, ио томе неки иредају још и читање аиостола, а узрасне уиуКују у читању свештене библије и беседама еванђелским и аиостолским. 1 ) б. иосле тога говори о важности граматике као оруђу, што доводи до разумевања онога, што се чита позивајући се па Аристотела, Иполиодора и Виргилија, који граматику узимају за основ свима знањима. С тога светује родитеље да децу своју кад сврше маде школе, шаљу у граматичку школу Карловачку, где ће се и лењиви ученик научити писму словенском, латинском и немачком. в) даље напомиње, да се многи одају чину свештеничком не за то, што се осећају да су на то позвани, већ за то, да дођу до бољих слобоштина и иреиитања; с тога је одредио да од сад неће бити нико рукоположен, ко не докаже да је свршио граматичку и клиричку школу у Карловцима. Који буду боље образовани, тима обећава, да ће их као свеЈ ) Ово је важио, јер иоказује, шта се од стариие пред;1вало у срнским школама.