Prosvetni glasnik, Nov 15, 1885, page 13

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

677

РеФерентима је за труд одређен хонорар за оба дела ио сто (100) динара свакоме. V. Проччтан је реФерат г. Дим. Јосића и г-ђице Аике Веседићеве о делу „Теорија женскога ручнога рада" које је израдила г-ђида Драга Јовановићева. Тај реФерат гдаси : Главном Просветном Савету Потнисани нрегледали смо „Теорију женскога ручнога рада," што је написала госпођица Драга Јовановићева у намери да се штамна о државном трошку, те да нослужи учитељицама женског ручног рада као ручна књига и упутство. Пре свега имамо прш;етити, да паслов не одговара садржини, јер књига не обухвата све оно, што снада у ручни женски рад, него се овде говори само о шивењу хаљина н белога рубља; о ономе, што је прописано програмом за основне ниже школе, нема ни помена, а ово — о чем госпођица пише не предаје се све ни у вишој основпој школи. Коју је школу и које учитељице имала госпођица Драга на уму при писању свога дела, не можемо да дознамо. Према овоме већ види се, да њена књига не може послужити као упутство и ручна књига учитељицама основних школа. Па и у овоме, што је написано, нашли емо: 1., да је сама ствар пзрађена махом или погрешно или непотпуно; 2., да нема никаквих сталних аравила, него се сваки час вели: ,може се овако, а могло би се и овако и т. д." Оваким „могу%ностима" не полаже се никаква основа за аравилан и самосталан рад; 3., као што је погрешно и неодређено излагање мисли о дотичним радовима, тако су исто погрешни и неодређени и сами цртежн; 4., називи су махом покварено немачки: »псец, риглвце, брусФалте и т. д." 5., дело није удешено, да наставница може радвти са целом школом у исто време. 6., не говори се ништа о материји, као што су: знаци добра квалитета обичне цене и тако даље. Услед свега овога мишљења смо, да се „Теорија женскога ручнога рада" од госпо-

ђице Драге 'овановићеве не може употребити као ручна књига и упуство за учитељице истога рада. 4. Септембра 1885 год. У Београду. Главног Дросветног Савета понизви уЗ,им. ј Јосић ' Д нка ј З есеиит-ева По смислу реФерата са 6 противу 5 гласова одлучепо је: да се дело овако како је израђено, не може примити за понуђену цељ. За заједнички реФерат одређен је одсеком хонорар од педесет (50) динара. VI Прочитан је реФерат г. Свет. Вуловића о „Делпма Доситијевим" која је издала књижара браће Јовановића у Панчеву и понудила их мипистарству иросвете за откуп. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет послао ми је „Дела Доситијева." која је сва у осам књига издала књижара браће Јовановића у Панчеву, да кажем: да ли се ово издање може употребити за поклон добрим ученицима. ЈгГ велим „ово издање;" јер да су дела Доситијева добра и корисна лектира за омладину, то је познато и за то ме, мислим, Главни Просветни Савет и не ппта. Од прве штампане књпге Доситијеве од почетка нове српске књижевности, како обично бројимо — протекло је сто и две године; од смрти доситијеве протекло је седамдесет и четири године; и за све ово време — осим првога оригиналнога издања, осим појединих књига, одломака из разних свиса и писама- Доситијевих — сва дела Доситпјева уједно прештампана су три пут ћнрилском буквицом. Ово издање браће Јовановића је четврто издање, а треће прештампавање. Друго прештампавање је било Медаковићево, а прво — пре педесет година — Возаровићево. Прештампати верно сва досле позната и штампана дела Доситијева; уз њих истражити и издати и досле непознате нли затурене