Prosvetni glasnik

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ПНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА 3 1

овај термин. Међутим, мало је, рекао бих, образованих читалаца, који би имали потпуно јаеан појам о том, шта баш треба разумети под тим називом; док је опет иредмет других наука, пгго се предају на универзитетнма, разумл>ив већинп образованих људи. Зато мислим да неће бити сувишно, колико се узмогне, одговорити у овој ра,справи па питање: шта је то — уиоредна граматика индо-јевроиских језика ? У овом су пазиву саставл.ена два нојма: ,упоредна граматика" и „индо-јевропски језици." С тога се наше цело пптање цепа на два посебна питања: 1.) шта је уаоредна граматика ? и 2.) шта су индо-јевроиеки језици? Потрудићу се најпре да одговорим на прво питање: шта је уаоредна граматика ? Познато је свима образованим људпма да има наука, што се зове Ботаника, и да је овој науци предмет — паучно испитивање биља; за тим — да има наука Зоологија, која се бави научним исиптивањем животиња; да се наука, звана Астрономија, занима научним испитивањем небесних тела, и т. д. Свуда видимо, с једне стране, пеку суму иојава једне врсте, а с друге — радознало, научпо нонашање човечанског ума према тим појавама. Као год што биље, животиње, небесна тела и т. д., исто тако и језици чине скуп једноврсних поЈава, на, због тога, могу бити предмет научног испитпвања. Наука, која се оснива на пдеалној, и треба казати, нигда неостварљивој тежњи људског ума: да сазна све појединости, што долазе под заједнпчку категорију речи људске или језика, назива се: нлн исиитивање језика, наука о јеЗику, језикознање, језичарство (лзнкознаше, лннков г ћд г ]зше) итд., илн лингвистика (од латинског Нп§иа, језнк), глотика или глотологија (од грчкога уЛмови — §1о88а — или уЛтгта §16Ма — језик ц Хбуод — 1о§оз — реч, говор ; дакле глотологија значи „говор, наука о језику," као и Зоологија — „говор, наука о животињама) и т. д. Што се тиче назива „лингвистика," као наука о језику, и „лингвист" у значењу: „испцтивач језпка," морам напоменути да се овп називи употребљавају и за то, да означе практнчно знање многих језика, С овог гледшпта „лннгвист 2 је човек, који нрактички зна много језика, тј. који се може на њима

без тешкоће сноразумевати с другим људима. Такав је знатап лингвист, баш у овом смпслу бао кардинал МецоФанти, који је прн крају свога живота, како се прича, правилно говорио на 58 језика. Нико наравно није у праву другоме наметати свој властити ноглед на стварц, и тим ваше, нико не може тражити од људи, који узимају реч „липгвист" у поменутом значењу, да се нама за љубав одреку своје павике. Ну било, како му драго, појам о „лингвнсту," као практичном зналцу и говориоцу језика, не можемо бркати с појмом о „лингвисту," као научном иснитивачу језика. Еао год што човек, који може натити од најразноврснијих најинтереснијпх болести, није за то ннкакав испитивач тих болести, или научан медик; и кад човек, који тачно врши све Физичке Функције, није никакав нспитивач тих Функцпја или физиолог ; на као год што добар извршилац нисаних закона баш никако није њихов испптивач, и најпосле, кад ђенијални поет није ни блпзу оно нсто, што и нспхолог, који испитује процес поетског ствара&а, — то ни човека, који тачно врши говорпи процес на све могућне начине, никако не можемо сматрати као научног испитивача језика пли језика. Чак се дешава да често људи, који се одликују знатним подобностима, да нрактично усвоје туђе језике, бивају са свим неиодобни да свесно и научно проматрају нојаве ни свога отачанственог језика; зато дакле онп не би могли ппкада постати лингвисти у теоријском смислу ове речи. Из тога дабогме не излази да теоријски испитивач кога било језика нли групе језика треба да запемарп нрактично знање тнх језика; нанротив, што је онширније Фактично знање на овој странн, то се лакше, па зато и с већим напретком, може радити у нашој науци. Баш је тако исто ц за ботаничара и за зоолога врло корисно, и иотребпо најопширније, ако се може, упознавање са свима изменама врста онпх створова, које испитују. И ма да природа језика и сложепост и богаство његових Факата чине да је за испитивача језика немогућно онако знање свога предмета, какво је приступно ботаничару или зоологу, то је инак не мање преко иотребно тежпти савлађивању што већег броја језика и најтемељнијем изучавању њиховом. У осталом, и нрактично учење,