Prosvetni glasnik

ИЗВЕШГАЈ ДРЖАВНОГ ИИТОМЦА У ИАРИЗУ

ннта, у 11-ом Кедрина и Аиу Комнеиову, у 13-ом Ннкнту и тако редом до Кантакузена и Грка прогнатих из Цариграда, којц уиознаше варварски запад са чудима старе цивилизације н вепгпше«. Заиадна цивплизација има да захвали Внзантији још и за нреврат у праву. Римско право иреко пандакача Јустинијапа и цара Василија Маћедонског одржадо јепобеду над варварским правом занада. „После тринаест векова — вели Мортреј — компилације Јустинијанове показују још дух целокуиног права римског; законодавство у својим модерним кодиФикацијама још је подложено њиховим прописима и њиховим доктринама". На и дипломатија, ова са свим модерна наука, дошла је западу из Внзантије нреко Млетака. За своје дугогодишње трајање Византија има много да благодари својој динломатској вештини. Њоме је она делила и зава!,ала варваре, ублажавала непријатељске војсковође и задржавала и одбијала силпе војске њихове од зидова цариградских. Нарочито ми Словенг, имамо за много што шта да захвалпмо Византији. Цариград је био за Словене оно што је био Рим заиаду. Он нам је дао релиђију, створио литерарни језик, засновао књижевност и научио државном животу. Грчка црква учинила је особито велике услуге Словенству. Њени проповедници, који су распрострли науку Христову од Угарске до Јерменске и Абисиније, научпли су Словене служби божјој ц нревели црквене књиге на словенски језнк, пошто је најпре њнхов Ћирило изумео словенску азбуку као што је н УдФила дао азбуку Готима. Св. Гора била је опда центар за цивнлизацију словенску. У манастиру Хилендару и осталим манастирима светогорским писало се и преводило не само за Грке већ и за Бигаре, Србе, Русе и остале Словене. Разнн словенски владари и побожна властела подизали су на све стране манастире угледајући се на Грке и доводиди су у њих учене калуђере, који су зналн грчки и иреводили на свој језик различита грчка дела или нравиди по њима компилације. Руски хроничар Нестор као и наши хроиичари ннсиирирани су грчким хроничарнма па које су се ропски угдедади, позајмљујући од њих поред стила чак и приче о чудеспма.

Многи источни народц којн су долазидп у доднр са Византннцима имају да благодаре византинским хроничарима за своју стару историју. Тако сем Словена њнма се морају обраћатн за нсторијске иодатке Мађари, Кавкасцц, Казари, Узи, Печењези и т. д. Од Словена нак, ми Срби нарочито морамо црпсти историјски материјад у византинских нисаца. Почетак наше нсторије, који је и онако врдо таман, без Византинаца био би скоро са свим непознат. Српском историчару не може се никако проћи без Согриз-а 1па1ог1ае ђузапШпае, без Прокона ТеоФана, Менандра, Порфирогенита, Павла 'Бакона, Ане Комненове, Кинама, Кадрина, Кантааузена и т. д. Ми морамо особпто добро познавати византинску историју. Народна прошлост н државни живот Срба средњега века иснреплетан је са судбином Грко-Римљана, Борба Византинаца са Перснјанцвма, Аварима, Хунима и сваковрсним варварима стоји у тесној вези са покретима Словенскнм још од првих векова посде Христа. Наш долазак у данашњу отаџбину не може се добро објаснити без дубљег цроучавања Византије у Ираклијево време ц ире њега. Политнчки живот и морадно стање Срба у средњем веку не могу нам бити никако иознати, ако не знамо политички живот и морал у визангннској империји. Живот нашега народа ондашњег доба може се управо разделити на два саставна елемента: национални и ненационални. Све што није бидо национално у опдашњег нашег народа, све што је било противно његовом народном животу и обичајима, све је то бидо дошло из Византије, све је то бндо позајмљено и конирано из византинског живота, Наше васпитање и књижевност само су били проста конија књижевностн и васпитања у Цариграду. Од брвог времена српске државе па до пропасти њене Византиицн су нам били учнтељи. Наши књижевници и државпици добијади су своје васиитање у Цариграду. Цариградски философи и догматичари, који су тумачџди Аристотела и Платона илн расправљади разна теолошка питања, имадн су доста Срба међу својим ученицима. Ана Комнепова, говорећи, о ФилосоФу Инату, изрично помнње Србе као ученике тога ФидосоФа. Бидо би сувиншо кад бих и даље излагао важност изучавања Византиологије како 52