Prosvetni glasnik

НАРОДНА НСТОРИОГРАФИЈА у ФРАНЦУСКОЈ

497

4,500.000 припадају западној и да 5,500.000 остају источној аепој половинп. Ону прву половину заузимљу све монархије и реиублике Евроие осим Русије; друга је пак цела једино нод скиптром руским. Није само вера или упраса иолитичка одвојида заиадну иоловину Европе, од источне ; то је све и природа исто тако силно учинила. ,Обале су западне Европе силно издубљене унутрашњим морима: оне су просечене дубоким заливима, начичкане нолуострвима, гребенима и ртовима, обасуте на све стране острвима и архипелазима. Велика Британија и Грчко полуострво, у којих је обаларазвијена са свим изван сразмере са њиховим земљишним опсегом, у највећем су контрасту са једноставном нераздвојном масом источне Евроие; и та многостручностзападних земаља и јесте карактеристична црта целе европске геограФије, докле безгранични простори, из којих се састоји Русија, пзгледају као наставак равница и висија средње и северне Азије. Истина и Русију запљускуј\ неколика мора : са севера Ледено море које се увлачи у тврду земљу појачом пукотином Мора Белога; на југу Море Каспијско, Азовско и Црно ; на северозападу Море Балтичко са заливима Ботнијским и Ливонијским, али је покрај свију тих мора, приморје у Русији врло рђаво развијено. Докле Европа осим Русије броји на 25.000 километара приморја, Русија уз простор много значајнији има само 8880 километара приморја, па у тој суми само Л.едено и Бело Море са својим безначајним приморјем чине 4407, скоро половину. А по тим се морима може пловити врло кратко време, од прилике од Јуна до Септембра. И Балтичко се море у своја два севернија залива леди врло лако ; преко њега су прелазиле војске са свима својим теретима, а пловидба је и ту прекраћена од Новембра до краја Априла. И Касписко се море мрзне често, нарочито у својој северној ноловини, баш онамо где је најзнатније му пристаниште, Астрахан. Азовско се море губи често у барама. Може се казати у опште, да осим Црнога Мора руска мора немају карактер евронских мора; она не могу чинити оне услуге које чине мора на западу ; и у том је погледу Русија сиротнија од свију земаља европских. И кад се с те' стране погледа, Русија се моа;е обе-

лежити као Конгинентална Евроаа, докле би целој осталој Европи принало име Приморске Евроае. „Предња или западна Европа осим што је у својој дугачкој прпморској линији исецкана, још је особито многостручна и у свом висинском обличју. И кад оставимо на страну огромну масу алпијску, свака европска земља има још у својој средина или у својој дужини некакав горски венац, који јој је као грбина. У Енглеској је Пик и Хајленд, у Француској су Севени и горска гужва у Оверњу, у Шпанији су Пиринеји и разне сијере, у Италији Апениии, у Немачкој горске гужве у Швабији, Шварцвалду и Харцу, у Шведској су Алпи скандинавски, на грчко-словенскоме су полуострву Балкан и Пинд. Тако је у Европи, а у Русији колико год има иланинских венаца, сви су по крајевима и по границама. Њу на северозаиаду граниче гранитске масе у Фииланду; на југоистоку су јој огранци карпатски, на југу каменпте висије Крима са Јајлом и Чардир-Дагом, који узлазе на 1580 метара висине, са Кавказом, који у дужину хвата 1100 килом., п у коме Елбор, са својом висином од 5640 мет. надмаша са више од 1500 мет. највише евронске висове. На истоку је Русији Урал, најдужи венац планански, простирући се на 2450 километара у дужину, а истичући врхове од 1900 метара. Реч Урал значи на татарском језику иојас; али би то назвање ириличило не само Уралу, пошто сви горски венци заслужују то име, јербо је сви граниче и опасују, и нити каква утицаја имају на њену унутрашњу поделу, нити на распоред текућих вода руских. С Карпата и с Кавказа извиру врло незнатне реке, а четири велике реке руске извиру из брежуљака само од 100 метара висине, који се над површјем морскпм само 300 метара уздижу. Још ваља забележити, да и поменуте руске горе не чине никакав систем ; оне су скоро све одломци Русима са свим туђих система. Те горе управо ничим нису руске, оне су Финландске, татарске, јерменске и угарске. По томе је царство руско у ствари и у суштини једна једноставна равница, која се на запад пружа у равнице пољске и пруске, а која се на исток простире у безграничне степе Сибирије и Туркестана. И ту је страховнта супротност са многораз63