Prosvetni glasnik

народнл исто.>иографнја у француској

500

15000 лађа и лађида, на 500 иароброда крећу се по водама њеним. Коетрома, Нижњи Новговод, Казан, Симбирск, Самара, Саратов, Астрахан забрује иокретом и животом. И као да се у та места живот целе Русије слегао. „Водопађа Волге и њених прнтока заузимље иростор скоро три пута толики колико цела Француска ; сама водопађа Оке три пута је толико велика колико водопађа Л.оара.У пространу област своју Волга смешта готово целу стару Русију шеснаестога века, и њезиним током дат је и неодољиви правац развића руској држави. Од онога дана, којега су руски велнки кнезови намесгилп своју престоницу у Москви на једној притоки Оке, Русија се окренула истоку, започевши борбу с народима турским и татарским. Дњепра ради Русија је ушла у област нросвете византијске, Волге ради оиа је пошла у Азију, Неве ради она је пошла Евроиа. И цела је историја Русије историја те три реке; онеје деле на три разна периода, на нериод Дњепра са Кијевом, на период Волге са Москвом и на нериод Неве с Новгородом у осмом а Петербургом у деветнаестом веку. Величина Петербурга је у томе, што је Петар Велики пренео' своју престоницу на Валтиско Море, не напустивши ни Каспијског Мора ни Волге; што је, напротнв, тим делом потражио нове изласке и везе са западннм морима тој великој реци источној. Благодарећи Л.адози и каналу Тнквинци Невајепостала право северно ушће Волге". У даљем једном одсеку ппсац дели Русију на зоне по привредној нроизводњи и природноме богатству, налазећи у њима и у њиховој међусобпој потребносги једних другима нов узрок јединству читавога проотора који је горе онисиван. Цело посматрање завршује овако: ,По томе је нросЈраним равиицама Русије исто онако било у напред суђено да буду под једном влашћу, као што је Швајцарској суђено даразвије обласну самоунраву. Природа је планинским појасом као једним оквиром обележила равнице међу Карнатима и Уралом међу Кавказом и Финским горама, и определила их за иростор једном великом царству. Како је тај оквир испуњен, како је то царство ностало треба да нам каже историја". Занели смо се предалеко за ннтересним пословима г. А. Рамбо-а, који су ближе нама.

И код нас је већ готово свакоме позната историчка изрека, да се из историје могу извући закони, да историја треба да покаже законе по којима се живот народни развија. Ма да мислимо, да у историји не иде све по случају нити онет нде све по законима, ми се позивамо на једаи напред наведен цитат из Гизота, који и једном и другом утицају моћ на обред даје, као што у истини живот сведочи, али онима који би хтели у прнмени да виде шта су то законикоји се изводе из историје, показали бисмо горе наведена оншта посматрања о историји Русије, која показују каквим цутем земљиште утиче на развитак народнога живота. А сад ћемо прећи на најновије дело г. А. Рамбоа, Шб(,ои:е <1е 1а сшИзаПоп Ггапда1зе, које је ове године изашло и којим је писац сјајно унео своје име у народну историограФију Француске. Задатак је истога, да за на ставну потребу приреди и снреми оно што је досадашњим изучавањем пронађено напољу историје цивилизације, културе или образованости. То је, дакле, прва историја цивилизације сдремљена за школску потребу. Задатак одвише смео, кад се узме на ум како је нова та наука и како се, тако рећи, тек јуче изашло из детињства њезнна, ако је се већ и изашло. Познато је, да се за школску потребу не да обрађивати оно што још није по себи готово и решено. Истом онда може сеједна нова наука обрађнвати за школу, кад је она сама утврдила се већ у својим саставним деловима и у својој главној физиономији . А то се ни дан данашњи не може рећи о историји цивилизације. Она једнако ностаје и једнако се мења. „Од како је Гизо издао своја славна дела о историји цивилизације, вели сам Рамбо о тој ствари, од тога времена научници Француски неирестано су преметали архиве и библиотеке, непрестано су тумачили стара пиема и записке. Много пута се нешто прогласи као свршена ствар, а после се опет о томе поведе испитивање. Не само што би у изврсном огледу Волтеровом требала, већ данас читава гомила иснравака, него би требало много мењати у књигама које су изашле у првој поли овога века, па и у оним ањигама, које су изашле пре двадесет година, већ се све не може одржатп. Толнко се тековина знања о културним чиниоцима у новије време из дана у дан мења.