Prosvetni glasnik

504

УЧИТЕЛ.СКА ШКОЛА У БЕОГРЛДУ

су они у стварн саоменици , као што их Бретонцп и називљу, а спомепици су погребнн у спомен моћним и силнпм старешинама. Из тих сиоменика сазнајемо : 1. да су ови непознати народи ноштовади сномен својих покојника, да су имали неке религиозне идеје н да су, по свој прилици, веровали у будући живот; 2. да су имали старешине, којима се свак покоравао, којих је деснотска воља могла кренути на посао хиљадама руку, да им зида те гробове, у које су они мислили лећи једнога дана ; 3. да су нешто и нешто знали из механике ; јер како би ипаче могли преносити и намештати тако тешко камење ? Ни дан данас се не зна, каквим су пачином они могли да изврше послове, којима се диве . нашп инџинири. Једио се само зна, да су каменови, од којих су ти споменици, потпуно неурађени. Мегалитички век не показује ннкаква трага уметничких нокушаја. 5. Историјске расе. И на послетку дођоше у Француску с Истока прави предци садашњега Француског народа. Најпредођоше Келти, око X и IX века пре нашега времена, племе мирољубиво; они су, но свој прилици увели у Француској употребу метала, бронзе и гвожђа, и настаннли су се на западу и у средишту Галије, подвластивши људе из века глађенога камена може бити без борбе, просгим надмоћством љихове јаче и савршепије цивилизације. За њима су око VII и VI века дошли прави Гали, раса освајачка и ратоборна, којима су обележје дугачки затубастн мачеви. Они потчинише своје нретходнике и своје име дадоше целој земљи. На послетку се, на северу Галије, показаше Белжи, којима су обележје кратки оштрљасти мачевп. По томе се век историјски у Француској сусреће са веком метала. 6. Оашти ареглед. И гако су у Француској стаповали људи много хиљада година пре

него што су почели о њој говорити грчкп и римски историцп. Прва су се показала препотопска нлемена, која су познавала оружје само од лупанога камена, која су становала само у пећинама, која су се бавила само ловом, која су познавала само северног јелена као питому животињу. За овима су дошла безимена племена с Истока, која су почела правити оружје од глађенога камена, која су припитомила корисне животиње, која су прва почела нешто мало земљу радити, која су позпавала релпгиозне идеје, која су извела прву политичку организацију, подизала села на кољу и мегалитичке споменике, која су најпосле извршила прелаз из номадскога у сталан и стањен живот. За овима су, опет с Истока, дошле расе историчке, које су у Француску увеле оружје од метала. „Првобптна племена нису из Француске ишчезла без икаква трага; она су се морала помешати с онима, која су касппје, иосле њих, дошла. Ко зна да ли међу данашњим Франпузпма нема потомака и од оних који су оружјем од лупанога камена ловили носорога илп белога медведа ио некадашњој Фраицуској, и да ли у по гдеком не тече још која капља крви и од оних, који су по пећинама становали ?" Из овог извода двоје се може научитн. Једно је сама поука за позпавање живота првобитних народа, која се, с малим променама, може применити и на остале земље. Друга је, што се из овог извода види, на што наука унотребљује белешке о старинама и описе њихове. Многоме не види се употреба и корист од ње док је год у стању необрађепог првобатног материјала и докле год прву обраду не добије. Л.еп углед за остале, како им ваља обрадити и у целину склопити појединости о старинама и о старинском животу свога народа. (Наставиће се) - — I

УЧИТШЉСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ И РЕ37ЛТАТ ЊЕЗИНОГА РАДА од 1871. до 1884 год.

У Србији заведена је прва Учитељска школа Законом о уређењу Учитељске школе од 5. Октобра 1870. годнне, аотворенаје у Крагујевцу о Св. Сави 1871. године.

Потреба оваке школе давно се већ осећала, као што се то види из одредбе чл. 1. Устројења главног фонда школског, од 15. Сеитембра 1856. године, ио којој је тај фонд уста-