Prosvetni glasnik, Jan 15, 1887, page 20

20

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЉЕ СЛЕПИХ

поједипа сдова озвачују, има доста слпчности, те се при читању не могу лако да разликују. Американскп путник, који је видео у Енглеској како слепи овом азбуком пишу и како после читају, наводећи маоге разлоге, због којих је овај начин писања сувише незгодан и без икакве практичке вредности, он каже да би требало најмање 1л кила канапа па да се овим начином може „написати" једна глава из библије. Па и за најмању белешчицу слеп би требао увек да носи читаву гомилу канана. А кад би се, вели, свако завесцима и чворовима нанисала цела библија, онда би она гомила силног канапа морала бити тако велика, да у повећој цркви не би остало места ни за самог свештеника, ако би се у њу тако „написана" библија метнула. Овако је од прнлике било и са свима осталим паставним нредметима за дуго време, скоро све до 1830. године. Међу тим у то доба, а много пре, било је много књига за слепе, које су печатане оним исгим словима, којима се и окати служе, само што су она у слепачким књигама била испупчена, те се могу читати пипањем. У Паризу, као што је поменуто, и сами слепи ученици Хајеви печатали су оваке књиге. А исто то било је и у Бечу, само што је облпк слова овде био избоден, ради лакшег чатања и „писања". У Паризу су слепи учили читање и писање с обичним словима, још од како је заснована нариска слепачка школа. Само слепи овде нису писали мастилом, него једним гвозденим шиљком (као шило) по дебелој артији, те су слова била опипљива, и могла су се прстима читати, У доцније време, почетком овога столећа, и у Бечу су слепи и писали а и учили читање обичних слова, којима се окати служе. И овде су и књиге печатане, као и у Наризу, само с том разликом што су слова била направљена од танких иглица, које су забадане у дебљу артију, те је облик слова с друге стране излазио опипљив. На овај су начин у Бечу слепи и „писали 8 . И све то би 10 је, изгледа, са свим непознато у Енглеској све до 1830 године ; бар до тога времена овде није употребљаван ни један од наведених начина писања и читања за слепе. Место тога, у енглеским слепачким

школама служили су се замкама и чворовима, оном азбуком, која много има сдичности са азбуком прастарих Перуанаца, о којој је још само у псторијп спомеп остао. Овим је обележен п цео карактер сленачкпх школа у Епглеској за прво време њиховога жпвота. Као што се из казанога види, оне и нису биле ни нриближно школе у оном смислу, у коме је Хај ту установу разумевао, него више радионице за слепе, у којима су ови учиди различне занате, да би се после у животу имали чиме занимати и од тога живети. И по себи се разуме, да је ц оно била велика добит за слепе; али тиме нису биле ни у пола задовољене њихове потребе. Духовна сиромаштина за њих је исто тако несносна као и матернјална, и тек по што се то обоје задовољи, онда се може рећн да је слепоме поможено. Сдепом треба леба; али исго тако и светлости. Очи су га издале, и оне му не могу унети пп једног зрачка светлости у дух ; али за то су остали прсти, који уз добру ааставу могу у знатној мери да замене око. Само за то треба сиособних радника и иодесних наставних средстава. А ово је баш недостајало енглеским слеиачким школама за иуних 40 година њиховог првог живота. Тек око 1830 године опажа се неки напредак у овом погледу у Енглеској. У то време већ се и овде ночињу уносити боља наставна средства, почиње се озбиљније проучавати метода за наставу слених, и тако се и обим интелектуалног образовања подмирује, а и побољшава. Данас су већ и енглеске сдепачке школе не само достигле онај развитак, на коме се налазе ове установе на континенту, него су у некоме погледу и напредније од последњих. У доцније време, почевши од 1830 г. Енглези су и сами многа наставна средства и подесили и боље усавршили. Међу њихове најстарије творевине на овоме пољу, спада и једна азбука за слепе, коју је смислио неки Џон Гал, у Единбургу. Ова азбука, која се зове и Гал-ов тријангуларни систем, направљена је према облику латинских слова, само што су та слова овде тако јако измењена, да многа и не личе ни мало на онај главни знак, који треба да цредставе. Већ због тога, што окати не могу