Prosvetni glasnik

332

Савету на преглед и одену. сведоџба г. Светозара Миловановића, који је свршио нриродно-математички одсек философског Факултета Вел. шкодеПошто је кандидатова сведоџба у Савету прегледана, одлучено је: да г. Светозар Миловановић има пронисану квалиФикацију за наставника средњпх школа, за предмете прпродно - математичке групе. I VIII Прочитано је иисмо Госа. Шинистра иросвете и црквеник иослова од 4. ов. м. ПБр. 1577, којим се унућује Главном Просветном • Савету једна збирка појединих делова разних дрвета, која се с коришћу употребљава као очигледно средство у основним школама културнијих народа, и позива се Савет да изволи ову збирку прегледати и оценитп : може ли се она и за коју цел> употребити у нашим школама, и је ли вредно, да се оваке збирке за наше школе нрепоруче и набаве у оним местпма, где су школске онштине у стању, даихза своје школе набгве. Савет је олдучио: да се умоле г. г. др. Ник. Ј. Петровић, Мих. Валтровић и Борислав Тодоровнћ, да ову збирку прегледају и оцепе и да Савету поднесу своје мишљење о вредности п употреба оваких збирака. IX Прочитано је иисмо Госи. Министра иросвете и црквених иослова од 3 ов. м, ПБр. 2265, којпм се упућује Главном Просветпом Савету „Италијанска Граматпка" коју је наппсао и поднео г. Јовап Дерок, ислужени проФесор, и иозива се Савет, да рукопис овога дела изволи прегледати и казати му мишљење о вредности и употреби истога. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Јован Ђаја проФесор у пензији п Марко Велизарић, проФесор гимназије београдске, да овај рад ирегледају и оцене и да Савету о истоме реФерују. X После свега овога дошао је на дневни ред претрес предлога комисијскога о преуређењу средњих школа. Пошто је председник Савета укратко изложио шта је и како је до сада но овоме

урађено, позвао је чланове Савета да кажу своје мисли о овоме пнтању. Г. К- Црногорац предлаже, да се ов.а ствар пре свега упути гимназијским колегијама овде у Београду, те да се чује и њихово мишљење, па онда да се о ствари дебатује и решава. Др. г. М. Ј. Петровић противан је овој радњи. Он вели, да Је требало до сада сваки да стече и утврди своје мишљење о овбме нредмету и да не припитује више никога за то. Изјављује, да он нма своје стално гледиште о овоме питању и нико га у томе не може разуверити нли иоколебати. Жели, да се питање одмах у Савету отночне претресати. Г. Жујовић говори у главпоме за исту мисао као и г. Црногорац. Г. Црногорац објашњава свој предлог да се не би некоје његове мисли ногрешно разумеле. Он вели, да се његов предлог еасгоји у томе: да нредседник Савета изнесе на решавање нитање о томе: какав наставни нлан треба да се начини за гимназије и где у који разред п са колико часова који предмет. 0 овоме требало би ио његовоме мишљењу, да се сноразумеју стручњаци, на пр. геограФИ за се, Физичари за се, наставници језика за се итд. Ова ствар не мора ићи званично већ приватно, да се људи умоле и они би се одазвали. Ово важи само за Београд а не да се тражп и мишљење наставничких колегија из унутрашњости. Г. Љ. Ковачевпћ говори, да не би требало радити оиако, како тражи г. Црногорац. Он вели, да ће бити вајбоље, акосерешење овог питања данас одложи те да се ствар не решава него да се боље проучи. Члановн Савета могу се сами за то време консултирати са појединим колегама ван Савета. Г. Црногорац моли да се његов предлог запише у записник. Др. г. Љ. Недић говори, да сваки од нас треба да има своје погледе о томе: каква нам треба средња школа. Ако когод нема одређено гледиште о овоме питању нико га неће о овоме поучити, па ма колико се ствар одлагала. Он предлаже: да се о предмету дебатује, али се на овоме сасрнку пе мора коначна одлука доносити.