Prosvetni glasnik

55*

ВИШЕ ШКОЛЕ

У НОРВКШКОЈ

435

Овзко уређење виших шкода иостоји у ј Норвешкој већ од 20 годпна, те се према томе о њиховом дјејству може са неком сигурношћу да пресуди. Статистични подади показују, да је ведика већина од огшх који ио свршеној средњој шкоди стунају, у живот — свршида реадну динију тог завода. Од ученика на ведикој шкоди две трећине је свршидо датинску гимназију, а једна трећипа реадну. За ибјашњење ове нојаве сдужи та окодпост , што су пређашње датинске шкоде са мадим трошковима преобраћене у датинске гимназије. Где су придике дозвољаваде само једну вишу шкоду, ту је подигнута датинска гимназија, која односно повдастица даје још неких и ако не ведиких користи. Реадне гимназије пак поред датинскпх падазе се само у већим варошима, којих у Норвешкој има врдо мадо. Те тако додази, да само осам вароши имају датинску — и реадну гимназију, а дваиаест варошп само но једну датинску гимназију. Норвешки закон одговарајући оним трима савремеаим захтевима заузеоје одређен подожај и према старим језицима, који је у паставним ндановима тако јасно нашао израза. Норвешки закон види у старим језицима средстава за образовапе, али не такова која се не могу заменути. С тога је сваком дозвољено , да за своје образовање узме новије иди старе језике. Али и латински језик (не и грчки) јесте ио закочским назорима иомоКна наука за оне, који штудирају извесне струке. Од такових се тражи мања мера знања из латинског, уираво толико само, колико је неоиходно иотребно за разумевање стручних сииса; међутим се од оних и не тражи латински језик, који га не иотребују за свој иозив". Како је код пас на прагу решење питањ« о реформи средњих школа, нревео сам овај извештај брауншвајшког дирекгора Бг. Кгшдте-а , који је изашао у 2. свесци немачког журнала „2е1бсћпЊ Шг та1ћет. шм! паШг\Т8епзсћа&. 1Јп1:етсћ1 а . Сдажући се са уређењем норвешких средњих шкода у којима је деветогодишња настава, ја држим да би се са оваким уређењем — које жеди да дрими — Немачка као основ за уређења својих средњих и грађанских шкода — може врдо дако довести у нај-

тешњу везу и оне занатлијске и ратарске шкоде за чије се установљење нодигаојаван гдас. Не осећам се спреман да говорим о уређењу ових грађанских шкода; но појимајући њихову важност држим, да има право Бг. Кгиште кад вели, да ће занатдијске и ратарске шкоде само онда просперирати ако се и њима признају све иовдастице које имају или ће добити средње шкоде. И онда се не треба бојати — као што је неко рекао да ћемо имати наиалу научењака, које регрутују средње шкоде кдасичног правца! Што се тиче уређења средњих шкода ја сам мишљења да се оно са наставним пданом изведе онако, како је то учинио норвешки закон од 1869. год. Само место ингдеског језика у средњим школама, да се заведе францески језик у реалној лннији, којн после реалисте настављају у реадној гимназији; а место Францеског у овој посдедњој са 8 часова да се уведе руски језик — ако хоћемо да задржимо онај број језика. И тако би средње школе имале српски и немачкп језпк као заједнички, Францески за реадну динију а датински за латанску; датинека гимназија пак имада би српски, датински, грчки, Францески и немачки, а реалне гимназије српски, Францески, руски н немачки. У свима разредима средњих шкода и гимназија, дошдо би још тедесно и војно вежбање са ио 2 часа недељно; остале вештине — као музикаистенограФија —билеби не обдигатне. Место данашњих нижнх гимназија, да се нодигну средње шкоде са 6 разреда, које би сваком ученику но свршеном IV. разреду основних школа, давале неку целину у онштем образовању тако потребном за ирактички живот; а трогодишње гимназије реалне и датинске — у свези са средњом шкодом, да заузму место досадањих цедих гимназија, као принрема за ведику шкоду односно будући универзитет. 0 реФорми наших гимпазнја писадо се и још ће се ваљда нисати. И боље, јер прибирајући мисдн појединаца, ваљда ћемо нре моћи иззести савремену и нашим приликама одговарајућу реФорму средњих шкода, које су основ укупној вишој настави. Неготин 15. Маја 1887. г. ј^ОСТА ј^ЕКОВИЋ ИСПИТ. ПРЕДАВАЧ МАТЕМАТИКЕ.