Prosvetni glasnik

611

По некада је та деоба веома обилата, те длака постаее врло маспвна п крута. На тај начип постају чекиње и бодље као особнти облнцп трихома. Са свим особита категорија трихома јесу лусиице (у папрата и т. д.). Састоје се из дуже нли краће дршке, на којој се налазп хоризонтадно рашнрсни колутић или штитнћ, стастављен из зракасто поређаних и међу собом сраслих ћелица. Развијају се нз дерматогенове ћелице на сличан начин као п длаке. Мембрана трихома остаје често њежна п тапка; но некада пак задебља и тада је често састапљена пз поједипих слојева. Спољашна ламела већппом је преобраћена у кутикулу. У мембрана чекиња и других сличних трихома наслагане су иинералне материје (ГЈгМса). Често садрже ваздух, те тада трпхоме нзгледају сребренасто-сјајне. Али већином садрже безбојан ћелични сок п бар у младости обилато протоплазлу, којаструји (11гИса) и у којој се палазе хлороФилпа зрнца, скроб, ређе кристали. Доцпије губе свој ћелични садржај, исиупе се са свим ваздухом, смежурају се или отпадну од енидерма, а на њиховим местима остану белеге као ожиљци. Трихоме као и стоме постају у равни епидерма. Врло често издигпу се с једним делом епидерма и једним делом паренхима што је испод њих, а то долазп од јаке ћеличие деобе дотичних ткања. Тада је основа -Јгрихоме обичпо дубоко утонула у издигнути епидерм. То је случај код тако званих жарака (1Јг1лса, Гла&а и тако даље.). 1 ) Ређије случај, да трихоме утону у мале епидермо') То су једноћеличие коничне длаке, у чијој је мембрапи обпчно наслагапа снлицијумова матсрија и чијп оштро нзпученн врх злузима управно и.ш бочно насађена главица, докле је булбозпо раширепн базални део дублв илн плиНо угонуо у хлоро'1'нлну масу тка^ка, која је над еппдермом издигнута у облику чепа. Попло су ове длаке крте, то им се в, х врло лако ломи н услед пртиска околног ткаља на булбус пзлази па похо један део љутог сока (мравља кпселпиа), којом је оп напуњен, те отуда долази оно палење. Налсње таквих длака од домаћих жарнца није тако опасно, догле иеколико тропских репрсзеџганата ово Фа мнлије производе ужасне болове, који трају по иеколпко месеци или година н који су несноспи нарочито кад је време влажно (н. пр. ИгИса агсп1Ј8^Јгаа коју на Тнмору називају ђавољим листом).

ве јамице и у овом случају епидермпе ћелице, које опкољавају дно трнхоме, јесу једполике и често се разликују од околних ћелица , те се називају саоредне трихомине ћелице. Трихоме су јако распрострањене нарочито на лиснпм органпма. Обично свака биљка карактерише се различптпм, често пута многобројним облицима трихома, но инак извесне трихоме својствене су извеснпм биљним деловима. Извесне биљне Фамилпје одликују се карактеристичним трихомама. — У осталом, да ли ће бпти трихома зависи од климе, места становања и т. д. Биљке обрасле трихомама оголе, кад се пренесу из ладних брдских крајева у топло влажно место. Биљке, које расту у ладној или топлој клими, на сушним местима, већином су покрвивене длакама, докле врсте истог рода, које живе у равиици илп на влажиим местима остају голе. Физолошки значај трихома многостручан је и важан. Оне штите делове које иокривају од сувише великог загревања или лађења, нарочито од пагле иромене температуре. С тога се налазе па алиијскмм и поларним биљкама , на младим њежним деловима нупољка. Оиадају, кад се биљка нренесе у какво тонлије место или кад се пупољак развије. Нема их код водених биљака. — Да« ље, штите биљне делове од испаравања, олакшавају опло! ; ење (нарочито кад се оно врши помоћу инсеката), иомажу разношењу семења и плодова на велике даљине . штите младе њежне биљне делове од сувише великог притиска ит. д. Длаке падземних органа, и иошто изумру, само ако не отиадну, Функционишу још н. пр. чувају хлороФил од јаке светлости, док је лишће још младо, штите лишће и стабло од јаког испаравања и т. д. Жљевдане длаке. Код многих биљакадлаке су секрециони оргапи. Такве длаке називају се жљездане длаке. Састоје се из једне краће или дуже дршке и једне главице, која се опет састоји из једне ћелице испуњене етерпчним уљем, смолом, гумом, разним миришљавим материјама и т, д., или пак представља праве жљезду, т. ј. главица се састоји из миого ћелица , чији се зидови ресорбују тако, да заостане само периФерични кутикуларисани слој као шупаљ мехур. Ако је 77*